Dobro bre! Zašto!?
Ja stvarno volim sneg. Spominjao sam to već. Volim kad je belo. Čisto, mirno i tiho. Ali, što nije u redu – nije u redu. Dakle, ove godine smo, baš ko za baksuz, a na opštu radost ‘svinjskog gripa’ imali proleće u decembru. Naravno, mnogi će reći da to nije dobro. Nije “stis’la” zima kako treba i “nema šta da pobije boleštine”! Slažem se. Al opet, dok smo hvatali ono malo sunca što je greškom zalutalo u naše krajeve kad mu vreme nije, da li je nekom palo na pamet da će zima, ipak da dođe?
Slika preuzeta sa www.blic.rs
O čemu je ovde reč? Evo o čemu. Ustanem jutros ranije, spremam se za posao i računam potrebno vreme da očistim auto i krenem na vreme (…računam WC nije daleko, kad kreneš na vreme!) jer znam da od juče pada sneg. Video sam svojim očima. I reko, dobro, očistim auto, imam sreće jer kolima treba da prođem kroz “glavne” ulice u Pančevu. Tuda ide i gradski pevoz. Te su sigurno očišćene, rekoh sebi. Avaj. Već ispred zgrade me sačeka dobrih petnaestak santimetara snega. Ne dam se deprimirati, znam da ne živim baš u centru, znam 100% da je glavna ulica, nekada davno JNA, u Pančevu očišćena. Opet, avaj! Već drugi put od jutros. Sad očekujete da vam kažem kako sam usput sreo kamion JKP “Vojvodina put”, onaj jedan što čisti sneg i onaj drugi što posipa so. Ne, nisam ih sreo. Nije sve tako crno, sreo sam ih prolazeći pored Doma zdravlja, kako čiste, pazi sad, trotoar! E, tu mi je laknulo, kad mi imamo slobodnih radnika da čiste trotoar, o glavnim ulicama ne moram da brinem.
Opet se nešto pitam, jel to samo meni deluje da nas je opet iznenadio onaj (Pu! Majku mu!) stari dobri sneg – u sred decembra? Uvek su me oduševljavali izgovori koje počnemo da dobijamo svaki put kad se to desi. Kako imam prilike da deo svog vremena provedem na Radio Pančevu, imam priliku da iz istog tog JKP “Vojvodina puta” (Da, to su oni čije kamione nisam sreo!) čujem izjavu kako je “sve pod kontrolom” jer su posuli so. Jel? A to što je na putu i dalje sad već petnaest, dvadeset centimetara snega? To što ljudi otprilike nabadaju gde je put? Sve je pod kontrolom? Drugari, jel bio neko po burek od jutros? Jel video neko o čemu priča? Jel ovo neka novogodišnja šala ili neko, opet, ne radi svoj posao?
Opet sneg u decembru. Pa zar nam nije dovoljna ova kriza? Zar već ovaj “praseći” grip nije prevršio svaku meru? Sad još moramo da se borimo i sa snegom?! I to baš sad kad smo na domak čuvenog 19.12.09. Baš sad kad treba da krenemo punom parom ka Evropi?! Ne, ovo neko nama, sigurno, namerno radi. Baš kad smo spremili kofere i pasoše za EU “oni” nam namerno “bace” sneg i zaveju nam puteve. A znaju koliko nam to teško pada! U sred decembra! I sad, ako hoćemo u Evropu moramo prvo puteve da očistimo?! Talijani, Talijani, ‘bem vam mater madžarsku!
Slika preuzeta sa www.in4s.net
E, da, kad smo kod pasoša, od jutros je ispred SUP-a Pančevo billo maskimalno 20 ljudi. Svi uspeli da se smeste ispod one malene nadstrešnice. I čekaju. Al, to je dobra vest. To znači da su svi ostali, sem mene, već uzeli novi biometrijski pasoš i samo čekaju! Mislite da niko od jutros nije došao na miran skup ispred SUP-a zbog snega?! Nemoguće. Ne. Pa znate da je sve pod kontrolom. Trotoar je očišćen! Evropo, evo nas. Trotoarom.
Nije nas iznenadio sneg u decembru. Iznenadili smo mi njega! I on je očekivao da ćemo ga mi čistiti – ali ne. Ovo je nova taktika. Sve je pod kontrolom. Videćete. U martu. Aprilu. Recimo.
Dugo nisam šetao kroz maglu… Moraću da obnovim tu aktivnost. To me smiruje. Volim maglu, kao što volim sneg. Volim kada padne sneg i kad je hladno. Zaista hladno. I tiho. Bez vetra. Opet, magla mi ostavlja utisak mira. Kao da sam potpuno sam, tu u magli. Ljudi se boje magle – ja imam osećaj sigurnosti.
Takve magle mi pomažu da saberem misli. Dolazi zima, pričao sam vam o tome. To je period kad zatvaram krugove, kad puno mislim i sve više ćutim. Magla pomaže. I sad kad pogledam u prozor vidim samo belinu. Lepo je.
Ipak, shvatio sam da sam poslednjih godina izgubio sopstveni prostor, sopstvenu tišinu, kao i mesta. Moja mesta. Samo moja mesta. Ja sam Jarac, ne verujem preterano u horoskop, ali ima tu nečeg. Ima nešto u karakteru što nas određuje. Potrebna mi je tišina. Ne, zapravo, potrebna mi je samoća. Znam da je ljudima ponekad teško da to razumeju. Osećaju se povređenim, izostavljenim. A ne bi trebalo. Ta samoća nije depresija, nije ljutnja ni bes. To je samo prirodan proces koji mi je potreban da bih ostao to što jesam. Nekakav proces regeneracije? Kako vi to rešavate? Alkohol, droga? Ne. Tišina. Samoća. Osim što više prija – čak je i legalno. Doduše, iskreno, mislim da bi me ljudi nekad lakše razumeli da se napijem, onako, baš užasno… Ili da konzumiram psihoaktivne supstance… A ali kad tražiš malo tišine i samoće, ponekad te čudno gledaju. Ipak, shvatam da mi je to ponovo potrebno i moraću da poradim na tome.
Fotografija preuzeta sa http://anordinarymom.files.wordpress.com
Kad postane teško da budeš deo ‘ekipe’ treba se skloniti. Prestao sam to da radim. Možda svesno, možda nesvesno. Ne sviđa mi se rezultat. Pogotovo ne na duge staze.
Možda će biti dovoljno da sačekam veče, izađem napolje i odem. U maglu. Sa malo muzike u ušima…
Vratiću se, iz magle… Niste vi te sreće.
