Ovih dana saznali smo da lekari kradu. Saznali smo da su korumpirani. Sanzali smo da ne rade svoj posao kako treba.

A to do sad nismo znali? Jel?!

Takođe sam po ko zna koji put čuo u Srbiji rečenicu: “Ministre, podnesi ostavku!”. I po ko zna koji put ta rečenica bila je upućena ministru zdravlja Srbije.

Naime, nekoliko blogera, koje vrlo rado pratim i čitam, pokrenuli su na svojim blogovima akciju #Ostavka, pozvali na potpisivanje peticije, koja bi trebala da dovede do toga da ministar Milosavljević podnese ostavku. Sa nekim od pomenutih blogera imam čast i zadovoljstvo da imam i lični kontakt. Da, odmah sam dobio pitanje “Hoćeš li pisati?” – bio sam direktan i odgovorio da neću. I nisam želeo. Nisam želeo iz nekoliko razloga…

Ova akcija bila je isprovocirana hapšenjem lekara (i drugih) osumnjičenih da su učestvovali  u zloupotrebama vezanim za prepisivanje citostatika. Ova priča izazvala je potpuno opravdan gnev javnosti. I naravno, kao i uvek kod nas, naknadnu reakciju svih onih koji znaju šta sve ne valja u zdravstvu. Kao da to do juče nismo znali. Kao da do juče nije postojao razlog da se o tome govori. To je prva stvar koja mi smeta.

Potom, opet kao i uvek do sad, od svega pametnog na čemu je moguće poentirati, najglasniji smo kad kažemo “Ministre, podnesi ostavku”. Ne. Ne zanima me hoće li je ministar podneti. To je lični čin, o kome on svakako treba da razmisli. Mene zanima, šta će ova država, šta će ovaj sistem uraditi, sa onima koji su pohapšeni. Jer tu je ključ. Ministar može da da ostavku, ministar može biti smenjen, ali lopovi, prevaranti, ošljari i svi oni koji ne rade svoj posao kako valja ostaće na istim mestima, ako sistem ne funkcioniše. U ostalom, nije posao ministra zdravlja da se time bavi. Za hvatanje lopova imamo prepoštenog Ivicu. Ako se lopovi ne pohapse – on je taj koji treba da da ostavku. Ako sud, ne bude odradio svoj posao ima i tu neko da da ostavku. Ali nece mi biti lakse zbog ostavki – treba mi sistem koji funkcioniše. Baš me briga kako se koji ministar zove.

U razgovoru sa nekim od ljudi koji su svojim pisanjem (argumentovano i svako sa svojim razlozima) podržali akciju #Ostavka čuo sam, u potpuno odvojenim razgovorima, jednu sličnu rečenicu: “Lakše mi je kad kažem, neću da ćutim!” i to razumem. I ne samo da razumem, već i podržavam da svakog iznese svoj argumentovan stav. Lično sam odbio da se bavim nabrajanjem svega što ne valja u srpskom zdravstvu, jer bih onda morao da nabrajam šta sve ne valjda u srpskom sudstvu, srpskoj kulturi, srpskoj ekonomiji… Vidite čemu to vodi. Takođe sam odbio da se bavim konkretnim primerima šta-sve-nije-dobro i zato što znam da tako nećemo naterati nikoga, pa ni Tomicu, da da ostavku. Doduše, da se ne lažemo, nije da ništa nije urađeno. Nećete me ubediti da je “isto kao što je i bilo”. Nije. Da li je urađeno dovoljno? Takođe nije. Može li bolje – naravno da može.

Nema “naših” na vlasti. Ali to smo već znali. Neće se niko odreći vlasti zbog naših blogova. Lepo reče Peđa Milićević:

Da li će Tomica dati ostavku zbog blogera? Neće. Da li će Tomicu smeniti zbog blogera? Neće. Ja se nadam samo da će se (možda) prilikom guglanja cenjenog nam ministra među tekstovima pojaviti neki od naših, negativnih, već na prvoj strani (za sad se pojavljuju od četvrte). Toliko. Suviše sam ja mator da verujem u Deda Mraza, al’ ako može bar ovoliko, ja bih bio zadovoljan…

Ima nešto dobro što je donela ova akcija, donela je pokušaj da se jedna grupa ljudi okupi oko jedne ideje. Pokušaj da se izgovorenom reči postigne neki rezultat. Neki ljudi su se još jednom odvažili da dignu glas. Ako ništa drugo – zato što im je tako lakše. I to podržavam. I kažem svaka čast – i ako smatram da je u pitanju raspianje energije, jer neće doneti željeni rezultat.

Opet, ne može da nam se ne desi da nas i pokušaj zajedničke akcije obavezno podeli. Pitam se na osnovu čega neko sebi dozvoli da procenjuje lice i naličje iste medalje? Ko je to od nas “relevantniji” od ostalih da pokuša da postavlja pravila? Potpuno je prihvatljivo imati različito mišljenje – ali nametati svoje aršine drugima, prozivajući ih?! Čemu to? Na koji će to način poboljšati situaciju? Na koji način će to doprineti postizanju cilja? Ne razumem. Bojim se da takav, isključiv, nadobudan stav, jedino može dovesti do toga da se i to malo zajedničke energije usmerene na neki cilj jednostavno raspe.

Ako to bude sistem, ako se kritika bude upućivala bez cilja, bez poente, kritike radi – neko će, zaista, imati povećanu posetu na svom blogu, čime će moći da nahrani ličnu sujetu – ali ni jedna ideja neće doživeti svoju realizaciju.

Ako ukazujete na to da postoji problem – dajte kakav takav predlog rešenja. Ako smatrate da drugi ljudi to ne rade dobro – ponudite bolje rešenje.

I sad sledi pitanje meni: “A šta je tvoj predlog?!”. Moj predlog je da oni koji žele da se bave politikom počnu to zaista i da rade. A vama ostalima, svima koji ovo čitate, predlažem da uradimo nešto konkretno. Nešto što zapravo može da ima konkretan rezultat. Nešto što može da promeni nečiji život…

Postoji devojčica čije je ime Svetlana Kukić. Ona boluje od teškog oblika anemije. Za njeno lečenje potrebno je 50000 evra. Taj novac njena porodica nema. Brat ove devojčice umro je prošle godine od iste ove bolesti.

Apel za pomoć ovom detetu Studio B šalje svojim gledaocima već dva dana. Ja ga prenosim vama.

Pretpostavljam da se dobro sećate akcije “Srce za Vanju!”. Ta devojka je dobila šansu da uspe u svojoj borbi zahvaljujući velikom broju ljudi koji je uradio nešto “na terenu”. Veliki broj vas se priključio toj akciji. To je bila priča koju je ovdašnja blogosvfera takođe podržala na jedan način koji je zaista imao smisla.

Evo još jedne prilike za tako nešto. Hajde da pričamo o tome?  Hajde da zaista pokušamo da napravimo neki rezultat? Ako je moglo jednom – može opet.

Rekao sam da mi se ne sviđa raspianje energije. I evo nam svima prilike da kao blogosfera u ovoj zemlji pokažemo da postojimo i možemo na nešto, realno, da utičemo.

Pa, ko zna, možda i neki ministar odluči da pomogne ovu akciju. Zar to nebi bio dobar rezultat?

Komercijalna banka AD Beograd

TEKUĆI RAČUN:
205-9001012298160-46

Svrha uplate: Pomoć za Svetlanu Kukić

Ostavi komentar ...

Tvituj ...