Pisao sam o stvarima koje čine našu svakodnevicu… Želeo sam to da podelim sa svima vama koji odvojite nekoliko minuta i pročitate par redova ovde…
U prethodnom tekstu zaobišao sam temu Gazele… Ali vi niste. U komentarima ste se odmah pitali gde je… Tu je. Još uvek. I kao i na mnoge druge teme i ovde je primenljiva ona stara dobra iz serije “Đekna” – “… a dokle će – ne znamo!”
I zaista, ovih dana imam utisak da više niko nema pojma “dokle će” još Gazela.
Blic Strp by Marko Somborac - www.blic.rs
Međutim, ovu priču bih, ako mi dozvolite ipak krenuo sa jedne sasvim druge strane. Ovaj put zaista dobre vesti. Ne kao prošli put. Sad stvarno dobre.
Novak Đoković je drugi teniser planete. Prvo, svaka čast Nole. I svaka čast celom timu ljudi koji te prati. Tako to ide kad neko uloži gomilu sopstvenog rada. I posveti se nečemu zaista. Nemam nikakvu dilemu da će Nole biti No. #1. Sasvim sigurno. Pitanje je momenta. Noletova zarada meri se u milionima evra. I na tome svaka čast. Pošteno zarađeno. I baš tu se vraćamo na priču sa početka ovog teksta. U Srbiji ima mnogo onih čija se imovina takođe meri u milionima različitih valuta, ali malo onih koji mogu da se pohvale da imaju čist “ulaz-izlaz” kod računovođe.
Ajde da za momenat zaboravimo klasične lopove, dilere droge i ostale “umetnike” kako voli da ih nazove jedan od mojih omiljenih novinara Miša Vasić… “Umetnike” ostavljamo po strani… Za sad. Ajde da se osvrnemo na to šta i kako rade gospoda. Oni koji su do juče bili “stručnjaci” i vodili razno razna javna preduzćea u ovoj državi. U ime svih nas koji plaćamo porez. A da, i za naše opšte dobro.
Evo, npr. gospodin Branislav Uskoković, koji je na svoju sreću, a na nesreću svih onih koji pošteno plaćaju porez u Beogradu, imao priliku da bude direktor Elektrodistribucije Beograd, ostao je bez dela imovine, koja mu je oduzeta po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Oduzeta mu je jedna vila, jedna kockarnica, jedna ciglana sa nekih 77 hektara zemlje. Procenjeno je da samo vila vredi oko 2 miliona evra, a ciglanu je gospodin kipio za 700000 evra (odvajajući od usta… ma da nije poznato tačno čijih…), a ta fabrika vredi nekih 6 miliona evra. Ako ste propustili da obratite pažnju na biografiju dotičnog gospodina, još u avgustu je najavljeno da će mu biti oduzeto 6 od 30-ak stanova koje poseduje…
Prema izveštaju Kriminalističke policije objavljenom još 2002. godine, Uskoković i članovi njegove uže porodice vlasnici su više od 30 kuća, stanova i poslovnih objekata u Beogradu.
Ima li potrebe da postavljam pitanje koliko ko od vas koji ovo čitate ima stanova u sopstvenom vlasništvu…? Odgovorite na to pitanje sami sebi. Tiho.
Nije on jedini primer… Na žalost.
Ovih dana čuli smo (ponovo!) za još jednog gospodina. Ignjatović, Dragan Ignjatović. A, jel zvuči kao James Bond?! Ne. Ni meni. Al’ dobro, sve jedno, dotični gospodin će ovih dana ostati bez milion evra na kontu. Kažu da je malo prao novac, a onda tako čist, opran, čuvao u jednoj švajcarskoj banci. Da ga ne pokradu valjda. Da, 1000000 evra. Opet, bolje da ne pitam koje vam je stanje na bankovnim računima? Jel legla plata? Odgovorite opet sebi, tiho.
I sad se ja pitam nekoliko stvari… Prvo, dobro Gospodo, dokle bre više? Drugo, muči me već dugo pitanje, kako se danas u Srbiji postaje gospodin? U vreme kraljevine tačno se znalo ko su gospoda. Čak i u vreme komunizma se znalo ko je gospodin – a ko drug. Mi danas izgleda nismo baš sigurni ko su nam gospoda. Svako malo pa izleti neki Gospodin i iznenadi nas… Dal’ sa ciglanom, dal sa milionom nečega.
I nekako baš tu moram da se vratim na temu Gazele. I kad pričamo o tome, opet nam se neizbežno pojavi neka gospoda… Ovde mislim na one koji su bili zaduženi da održavaju Gazelu ili da nam bar jave da će uskoro da se raspadne, direktore JP “Putevi Srbije” gospodu Jocića (bivšeg) i Drobnjaka (sadašnjeg). Pitam se zašto je bilo potrebno da se “okruni” srednja traka i da pola Gazele mora da bude zatvoreno, pa da se dotična gospoda pojave u medijima da pričaju o Gazeli? Zar je Gazela problem koji je nastao pre 3 dana?
E, onda su se javili i političari, LDP tražio sednicu skupštinskog odbora… Da i oni kažu da ne može više ovako? Opet se pitam zašto se niko nije javio bar maaaalo ranije?
I onda čujem gradonačelnika Đilasa koji u Kažiprstu ljutito govori o tome kako nije lepo od stranih kreditora da nas dalje ucenjuju! Ne može Beograd više da čeka (u prevodu: srušiće se Gazela) Evropsku banku da se odluči. Ako do 15. marta ne dobijemo odobrenje za kredit, uzeće Beograd kredit kod komercijalnih banaka, reče Dragan. Kaže, pričao je i sa Mirkom… valjda uz kafu… I dogovorili su se sve. Ako ne bude kredita – naći će se pare na drugoj strani… I sve to zvuči potpuno ok…
Al’ se ja opet pitam – zašto tek sad? Zašto moramo sad da “krpimo” Gazelu, dok čekamo 15. mart, pa onda tek da shvatimo da je moglo i drugačije? Zašto svaki most prvo mora da počne da se “kruni” pa da se mi setimo da “ne može više da se čeka”?
E, onda je pred kraj Kažiprsta Đilas rekao još nešto, sa čime se slažem… Ovde ljudi stalno kritikuju i kaže Dragan, dajte neki predlog kako nešto da rešimo…
Evo, ako mi dozvolite, ja bih nešto da predložim… Spominje se ta neka cifra od 30 miliona evra koja je navodno potrebna za Gazelu. Evo, moglo bi nekih desetak milona (grubo računato) da se obezbedi do Gospode koju sam gore pominjao… I ako od “Umetnika” kojih takođe imamo viška, obezbedimo još desetak, kad im se oduzmu sve kuće, stanovi, štekovi, keš, kolica… Onda građanima Srbije, vama i meni ostaje da uložimo mnogo manje kroz porez u obnovu Gazele.
Eto. To je moj predlog. 10 miliona Gospoda, 10 “Umetnici”… Ostalo može i na neki kredit. Komercijalni. U nekoj banci koja radi puno radno vreme – molim vas. Samo brzo – jer “dokle će, ne znamo”.
Uskoro će svi mogući sastanci, odbori, razgovori, dogovori, pregovori… Pa ćemo videti da li je moj predlog prihvaćen.
Ako neko sazna ovo pre mene, molim vas, javite mi.
I još nešto, da li samo meni nije jasno kako to ministar trgovine zna da gas može da pojeftini za 10%, a direktor javnog preduzeća kaže da ne može? Ko je kome tu nadređen? Ko zna? I da li iko nešto tačno zna?
Javite mi i to – ako neko sazna pre mene. Molim vas.
Verovali ili ne… Danas “doktor Igi” drži koncert u Sava Centru, a počeo je i tzv. “VIP” Veliki brat – šta god to značilo danas u Srbiji.
Nisam hteo da pišem ove nedelje. Baš nisam hteo – ispada kako meni uvek nešto smeta… Štalno ja nešto moram da zakeram…
Al onda sam nešto na brzinu prelistao vesti… I kako… Kako čovek da ne reaguje? A i nebih da izneverim @Mahlat… Obećao sam joj “skraćenu verziju” vesti. A ja sam čovek o reči.
Mnogo to ga se rešilo – od kad sam prošli put pisao. I sad nam je mnogo lakše… Naravno.
Evo, na primer, izabrali smo novog Patrijarha. U stvari, izabrali su nam ga. Ali to uopšte nije uticalo na neizvesnost i uzbudljivost toka izbora. Ne znam kako vama, ali ja sam se osećao kao da čekam “tiket” na kladionici kad sam čuo da su u “šešir” odnosno u panu “upala” dva Irineja (vladika bački Irinej i vladika niški Irinej) i Amfilohije.
Jeste, jeste, Amfilohije. Taj Amfilohije. Lično smatram da je čovek nekim pukim spletom veoma pogrešnih slušajnosti, nepažnje i dekoncentracije (onih koji su o tome odlučivali) postao vladika. Aha, greškom. Kao što je greškom bio pozvan i na sahranu pokojnog premijera Đinđića, pa su u još dozvolili i da se (valjda zbog odore) mota oko kovčega… I isto tako greškom ga pustili da govori, te je isti iskoristio priliku da nam svima objasni da “Ko se mača lati, od mača će i poginuti”. E, zbog toga, ali i zbog još mnogo razloga, on će u daljem tekstu, i u svim daljim tekstovima, biti Amfilohije. I to mu je mnogo.
Elem, Irinej, Irinej i Amfilohije. Da se vratim na temu. Došlo vreme i za “apostolski žreb”. To na srpskom znači da je bilo potrebno da otac Gavrilo iz Manastira Lepavina iz pane izvuče jednu od tri koverte i time odredi mnogo toga… E, tu pomislih, ako nije ‘namešteno’ sad ćemo da vidimo dal’ ima Boga. I nešto kasnije krene kajron (to je ona plava štrafta na vr’ ekrana!) i to prvo na RTS-u (Bravo Sale Tijaniću, nije u džabe onih 440 i kusur hiljada koje primaš… !):
“vladika Irinej Gavrilović izabran za Patrijarha SPC”
I moram priznati da mi je bilo lakše. Nije da sam imao favorita, ali kad prepošteni Amfilohije ima 33% šanse za bilo šta u Srbiji, a pogotovo da negde bude glavni… Onda stvarno jeste lutrija.
U svakom slučaju ocu Gavrilu nije zadrhtala ruka… Izvukao je Irineja. Imao je 66,666% šanse. Iskoristio je. Ima Boga… Čak i sa tolikim šesticama.
I ustoličili smo Irineja. Gledao ja na RTS-u. Baš je bilo ljudi. Simpatično mi je što su bili tu i Ivica i Slavica. Molim? Ne Ivica i Marica, nego Ivica i Slavica. Pa, znam i ja da su oni bili komunisti i da Bog nije postojao. Al’ sad je demokratija, oni su socijalisti, vratili su se (opet!) na vlast… I sad valjda Bog opet postoji.
Patrijarh srpski Irinej - Fotografija preuzeta sa www.b92.net
E, a onda su krenule čestitke… Od političara, od Stipice Mesića, od Dmitrija Medvedeva, čak i od Jozefa Joške Racingera. Mhm… Papa Benedikt XVI. Zapamtite ovaj detalj. Jozef će se pojavljivati još nekoliko puta u ovoj priči.
Novi Patrijarh odmah se dao u razne posete. Sastali se on i Boris. Tu smo videli da je ipak nešto drugačije. Jer smo čuli da je za crkvu EU prihvatljiva, samo ako ne narušava naš nacionalni identitet, čuli smo i da su država i crkva jedan organizam… I taman kad misliš da si sve čuo – Irinej kaže da SPC podržava dolazak Pape u Srbiju. Da, da. I to direkt u Niš, a gde drugo da ga dočeka vladika niški? Na obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, kojim je car Konstantin (iz Niš) ozvaničio hrišćanstvo u rimskom carstvu. Doduše komentator RTS-a baš nije bio siguran koje je to godine bilo… Ali… I nije to baš neki veliki datum? Zar ne?!
E, onda se i papa oglasio. I on je konstatovao da bi jubilej 2013. godine u Nišu bio odlična prilika za susret poglavara pravoslavnog i katoličkog sveta. Od toga će svima da nam bude bolje. Sigurno. Nema da fali… Videćete.
Nije gotovo. Patrijarh još nije pošteno stigao ni da popiše spisak obaveza, a već je stigao da uvredi islam. Rekao je da muslimani kad ih ima malo umeju da budu korektni, a kad ih je više onda čine pritisak. I tu su oni tražili “razjašnjenje”. Nije im jasno šta je to hteo da kaže. Šta je hteo – rekao je. Pa kom’ opanci – kom’ Reebok patike. Bitno da se svi izuju ispred džamije.
I tako smo se mi od subote ujutro redovno bavili time gde je, šta priča i šta radi novi srpski patrijarh. Čak sam dobio nezvaničnu informaciju (a to nisam čuo u vestima… Možda sam propustio?) da je gospodin Irinej stigao da poseti i Vojnu gimnaziju u Beogradu. Nisam siguran zbog čega je to bilo neophodno… Ali… Dobro.
Naravno, kao i uvek u Srbiji, na margini ovako bitnih podataka, stižu nam onim manje bitni… Npr. kolike su nam plate ili što je još intresantnije, koliko nas šta košta…
Naravno da je poskupeo benzin. Jednom. Al nije to bilo dosta. Još jednom će. Gde je jedno, tu je i dva poskupljenja. To nam, svakako, neće teško pasti, jer smo u među vremenu saznali da su nam plate porasle za čak 16.6% (u odnosu na novembar 2009.). Niste to primetili? Nisam ni ja… Al’ zato sam primetio da će struja da poskupi za 10%. Lepo sam vam rekao da će Pera Škundrić da nam javi. On uvek javi – čim mu Mlađa odobri cifru.
Vi niste primetili da su vam plate porasle, al zato drugari u EPS-u jesu primetili neke promene. Doduše, Pera je rekao da se nije razgovaralo o platama – to nikako. Ljutili bi se ovi iz MMF-a. Nego, razgovaralo se samo o podeli dobiti preduzeća. Znači, da se razumemo, neće da poraste plata – samo će da se podeli dobit. Još smo usput onako, čuli da će EPS jedva nekako da se skrpi sa ovih 10% povećanja i da baš neće moći da uradi sve što je planirao – ali oni su pouzdani pa nećemo imati restrikcije (u 21 veku!). Baš su zlatni. Možda bi umesto povećanja plate mogla da im se isplati bar neka mala stimulacija? A?
Sad da ne ispadne da je opet samo EPS doneo lepe vesti. Bilo ih je još. Evo, recimo, evro sve viši – dinar sve manje vredi. Danas opet ona kovanica “istorijski minimum”. To znači da je evro danas 98.4 dinara. To je zvanično, naravno. A nezvanično, negde ćete ga već platiti “jednog Teslu” i malo više. Otišao i preko stotke! To je, eto, još jedan mali detalj koji nam utiče na novčanik…
Ima još lepih vesti… Slobodni umetnik Stanko Subotić Cane uspeo je u sred ove krize da odvoji od usta tričavih 15 miliona evra, plati ih Prvoj banci i (opet!) postane vlasnik dela ostrva Sveti Nikola. Što nije kupio celo? Otkud ja znam. Pa kriza je… Valjda zbog toga. Sad će taj svoj deo – izgleda lepo da “tapne” ovima što su već “uzeli u zakup” Sveti Stefan… Šta ti je biznis. Zar nisu lepe vesti? Mislim, za Caneta.
Odakle mu 15 miliona evra? Pa, nešto mu je ostalo od babe… Nešto je zaradio…
A dok smo se što bi leskovčani rekli “majali” oko Patrijarha javio se i moj obiljeni “političar” Sale Vučić. Ne samo da se javio, nego nas je i obavestio da bi njima (njemu i Tomi) puno značio Goran Knežević. To je onaj Goran što je bio glavni u DS-u u Zrenjaninu… Pa je onda počeo da bude “mnogo glavni” pa su onda istražni organi (pravne države Srbije) iznenada pronašli neke malverzacije… I onda je Goran malo čučao u zatvoru. Videćemo šta će tu još da bude. I sad, kad je izašao, valjda je Toma okrenuo Borisa i pitao – jel’ bi smetalo da SNS uzme Gorana? Izgleda Borisu to nije smetalo (“Ma evo vam ga, samo ga ne vraćajte!”) čim je nekoliko dana posle Goran Knežević postao Naprednjak. Da, da. Iz glavnog odbora DS-a u “tvorza” što bi rekli Zemunci, a odatle u SNS. Kakva putanja. I tu još nije kraj. Opet, dok smo se mi neupućeni čudili – Goran (Naprednjak) Knežević počne da nam objašnjava da je SNS demokratska opcija. Reče čovek i ostade živ. Kad bolje razmisliš – možda i nije skroz blesav. Kakva nam demokratija – takve su nam i “demokratske opcije”.
Ima još dobrih vesti, za Gorana i drugare i dalje će imati imunitet – ali samo za izgovorenu reč. Do sad je bilo za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna manja od 5 godina zatvora. A imali smo različitih primera. Puj, puj! Nepovratili se. Znači da će Goran moći u buduće da daje još mnogo “naprednih” izjava… Samo da se mane građevinskog zemljišta… Nije to njgeov resor…
Jel se sećate kako je Mirko oštro protestovao kod stranih ambasada, što je policija na Kosovu bila zaustavila našeg ministra Bogdanovića. E pa izgleda da su Mirka baš ozbiljno shvatili… Sad su počeli da hapse zamenike ministra i radnike ministarstva, građane, čak i vozače autobusa.
Jeremić nam je objasnio da je to zato što raste nervoza na Kosovu.
Sad, mene to malo brine, jer Patrijarh treba da ide u Dečane, a ovi na Kosovu nervozni. Da i njega ne uhapse?
"Isuse, kak' je ljep!" - fotografija preuzeta sa www.b92.net
Al’ nije Jeremić džabe ministar. Utešio me je. Čim sam saznao da 80% članica Afričke unije ne priznaje Kosovo i da je svetska sila kao što je Etiopija odbila da izda vize delegaciji Kosova – shvatio sam da ni Patrijarh ni ja ne moramo da brinemo.
Ibiza je srce Srbije.
Fotografija preuzeta sa http://balkanidades.files.wordpress.com
I još kad sam čuo da će i osvedočeni prijatelj SAD-a Ivica “Kofer” Dačić ići kod Baraka Huseina na Molitveni doručak – shvatio sam da lepim vestima ove nedelje kraja nema!
Sad, ne mogu da na kraju ne spomenem da je Mlađa imao čak 70 neposlušnih u stranci. I baš toliko ih je manje u Ministarstvu. I to je lepa vest, za Mlađu… Ma da ne toliko za tih 70. Što ga nisu slušali? Ko im je kriv sad što nemaju posao. Kriza je. Tranzicija. Otkaz – komada 70.
I bila je još jedna loša vest – ministar Šutanovac, kum Borisa, zet Miroslava “Slavuja” Ilića, lakše povređen u saobraćajnoj nesreći. Ima i tu dobra vest… Dobro je. Pušten kući na lečenje. I vratiće se. Ništa ne brinite.
Blic Strip by Marko Somborac - Preuzeto sa www.blic.rs
I tako… Sve same dobre vesti…
Nema potrebe da pišem o tome da se država odlučno bori sa kriminalom, na sve strane? To su vam već detaljno objasnili Boris i Ivica… Zar ne?!
Ne znam dal’ sam se samo ja ovih dana našao u čudu, al’ prilično mi je intresantno koliko ljudi u Srbiji ovih dana štrajkuje. Da ne veruje čovek koliko preduzeća imamo, što javnih, što privatnih. Svako tu ima svoje… Pomislio bi čovek kad toliko njih štrajkuje da imaju neki zajednički imenitelj. Greška! Nekima fali šesta plata za redom, opet drugima stiže na vreme, al’ je mala. Šta je tričavih 50-ak hiljada prosečne plate na ovu krizu?
Kad god krene ovako, iznenadim se koliko ima tih sindikalnih lidera i raznih “vođa”. Radoje Domanoviću – vrati se! Sve ti je oprošteno!
Kaže Ljubisav, u Srbiji aktuelno čak 11 štrajkova! Da, da. I stvarno, kad se čovek malo priseti ima toga… Telekom, EPS (sa sve TENT-om), Železnice Srbije, JAT (sa sve JAT tehnikom). Pa onda…
Molim? Kako koji Ljubisav? Pa Orbović. Vođa. Jeste, sindikalac. Otkud ja znam dal će i on da postane ministar ko Lalović?! Pitajte njega.
Jel mogu da nastavim? E, dakle, štrajkuje i Republički geodetski zavod. Aha. Ne, njima nisu male plate. Kako nisu? Pa nisu. Šta znam, valjda su skromniji… Oni štrajkuju zato što im se ne sviđa odluka Vlade da se otpusti 530 radnika. Kažu, mnogo je. I štrajkovaće dokle god ih ne primi neko iz Vlade.
Štrajkuju i u Kuršumliji, u ŠIK Kopaonik i 7. juli. I nisu hteli da dođu kod Mlađe i Rasima na kafu. Kažu, mani Mlađo kafu. I prošli put je bila dobra kafa (ona Mirkova! Slađa!) al ‘ ste nas zavrnuli za pare… I eto, sad neće da dođu ni na kafu. Al’ bio predsednik Opštine Kuršumlija kod Mlađe na kafi. Njega valja nije zavrnuo za pare! Mlađa. Rek’o im Mlađa da nema ucenjivanja države tj. njega. I da mu ne pada na pamet da (po ovom kijametu!) on ide kod njih na kafu. Ako im se ne sviđa Mirkova, može i Rasim da pristavi… Al ta se pije iz fildžana. I to je Mlađina poslednja. A Mlađa kad kaže, rekao je. Pitajte Ruse. Mlađa je rekao da NIS ne može da se proda za 500 miliona evra. I nije se prodao za 500. Prodali smo ga za 400. Pitajte Ruse.
Elem, ovi veliki oni mnogo rade. Mislim, možete zamisliti koliko napora zahteva onoliki (redovni!) manikir kod šalterskih službenica u EPS-u. Toliki napor za prosečnu platu od 50000 tričavih dinara? Pa, naravno da je malo, kad Preduzeće pravi toliki profit. Naravno da pravi. Ajd’ nek digne dva prsta ko’ nije platio struju?! A, da, ti što nisu platili ne mogu da pročitaju ovo. Rade makaze. Cvik, cvik! E, sad ako ste se pitali kako će EPS sebi da podigne plate u sred ove krize – pa jednostavno. Prvo povećamo struju za 20% i onda podignemo plate za 17%. Čista matematika. Ko ne plati. Zna se. Cvik, cvik. Jedino ih uporno nervira ovaj Tijanić, što im uzima 350 dinara za pretplatu. Šta će njemu tolike pare?!
Telekom je s druge strane odmah pokazao zube. Lepo su rekli i Vladi i direktoru Branku šta su njihovi zahtevi i dali ima 10 dana da ih ispune. To je bilo 18. januara. Danas je 21. Pa vi vidite. I još su rekli da će, ako ne bude kako oni kažu, državni službenici moći da se dovikuju s prozora na prozor. Ma da je bilo i predloga da se razvuku konzerve sa vunicom između bitnijih državnih institucija. Pogotovo na liniji Predsedništvo Srbije – Vlada Srbije, da Boris može Mirku da javi na vreme kad da pristavi kafu. Da se ne o’ladi dok stigne.
Blic Strip by Marko Somborac / www.blic.rs
Međutim, onda je Branko (Aha. Radujko! Borisov mali…) rekao da u Telekomu neće biti štrajka. Ne znam za vas – al ja mu nešto ne verujem. Ovi njegovi se baš ozbiljno spremaju. Kažu od 1. februara. E, a znate šta još ima novo? Telekom podigao cene onih informativnih usluga. Još 7. januara. Kradu na sitno? Ih, bre, što ste zlonamerni. Meni to nikad nebi palo na pamet. Nije to, nego, računaju ljudi treba da se zaradi za povećanu platu, a ne mogu sad da dižu ove glavne cene – štiže im konkurencija. Pa nije red.
Bilo je zanimljivo gledati ove iz Vlade kako se par dana dogovaraju sa drugarima iz EPS-a i Telekoma. Hoćete veće plate. Ma može. Nije problem. E, al onda im Mirko rekao da je on, dok je kuvao kafu, čuo kako su se ovi iz MMF-a drali na Mlađu. Nije čuo šta su oni rekli, ali je čuo da je Mlađa sa suzama u očima odgovarao “Znam! Znam da smo se dogovorili da nema odmrzavanja plata u javnim preduzećima. Znam. Pogrešili smo! Evo, zvaću Borisa, odmah!”. Ma da, sve bi bilo u redu da nije prokletog MMF-a. I onda su zvali Borisa. On zna šta treba. I svi se lepo našli, Mirko skuvao kafu (slađu!) i sve se lepo dogovorili. Puj piki, ne važi. Nema povećanja plata u javnim preduzećima. Dok traje kriza. Sad, ja sam se malo tu zbunio, kad je Jelašić objavio da je Srbija izašla iz krize. Ma, ne zbog krize, nego nisam znao dal’ će sad opet da se dogovore da ima povećanja plata. Al’ valjda nema. I ne samo to, nego je vlada lupila šakom o sto… Ko? Otkud znam, pa valjda je Mrka lupio šakom o sto… Mirko je kuvao kafu… Ivica je nizak, ne može da dohvati sto… Mlađa nije sigurno. On čovek svira gitaru. Mora da čuva ruke. Uglavnom, rekli su da ne samo da nema povećanja plata, nego ni struja neće da poskupi 20%. (A, EPS-ovci? Odakle ćete sad da dignete platu?) Kažu, poskupeće manje. Javiće nam Pera Škundrić koliko. Čim pita Mlađu.
Nego, kad sam već kod Jelašića (ne znam dal’ još prodaje onu kućicu za 1000000 evra…) baš me je obradovao kad je rekao da su se banke izborile sa krizom. E, tad mi je laknulo. Lako je narodu, al’ kako li će banke? To me je baš brinulo.
Javio se i Đilas. I on je rekao da nema smisla. Podržao je Vladu. Kaže Đilas da stvarno nema smisla da se ucenjuje ova Vlada. Mirko je već dao svoj doprinos i prištedeo na kafe kuvaricama.
"Ko beše pije slatku?" - Marko Somborac / www.blic.rs
Kriza je i nije lepo. Garant će sad štrajkači da se raziđu. Rek’o je Đilas.
I u Pančevu štrajkuje Petroremont i Trgoprodukt. Oni valjda neće da se razilaze. Nije njima Đilas gradonačelnik. Nije on nadležan!
Kažu da i lekari nisu baš potpuno ravnodušni prema ideji štrajka. Ni medicinske sestre. I one su se javile. Razmišljam nešto, čujem da policiji kasni topli obrok, a i u vojsci ne cvetaju ruže. Mogli bi i oni malo da štrajkuju?
Imam ja jedan predlog… Danas, posle sednice Vlade, lepo Mirko da posluži kafu novinarima… Ko što je već običaj, a da Mlađa ili Ivica… Ne, još bolje Krkobabić, on je najozbiljniji… Valjda zbog godina… Da, lepo, Krkobabić objavi da je Vlada u štrajku. Traži veće plate. Bolje uslove rada. Evo, npr. Mirko više ne želi da kuva kafu u plastičnim kuvalima. Opasna su, brate, a i često se kvare. A čistačice neće da mu daju da koristi njihov rešo. Dakle, Mirko traži rešo.
Rasim više neće da juri Ratka, dao je ostavku. Mala mu plata, a radi dva posla.
Mlađa više neće da radi i posao ministarke finansija. Ko god ‘oće pare dođe kod Mlađe. Nek idu lepo kod Diane. Neće ni Mlađa da radi dva posla za iste pare.
Ivica traži dodatak za terenski rad. Neće ni on da hapsi Kristijana po ovom kijametu, za istu platu.
Mrka nema zahteve, al on je socijalista. Kad štrajkuju svi, štrajkuje i on. Socijalne pravde nikad na odmet…
Dobro, jel možete da zamislite, dođu štrajkači pred Vladu, peške, jer Železnica ne radi (a ni JAT)! Ono Mirko blokirao ulicu ispred Vlade. Traže Mlađu, a on se privezao za ogradu i preti štrajkom glađu! Đilas traži da se ne blokira saobraćaj u gradu, ali avaj, pored Mlađe policja sedi na bankini i oni štrajkuju. Padne mu na pamet da okrene ove iz “dr Laza Lazarević”, da pokupe ove, al se seti da su i lekari u štrajku. I taman hoće da okrene Borisa, da se konsultuje, izvadi mobilni, a ono piše “No Signal” – ne radi Telekom.
I tako… Osim što će gorivo da poskupi, nema ništa novo. Valjda će sutra bar patrijarha da nam izaberu… Bez njega smo k’o blesavi.
A vi, kako ste?
I eto, sad će oni koji znaju (ili su na Facebook-u pročitali) moj datum rođenja pomisliti da sam definitivno odlepio. I to će biti potpuno tačno. Ali ne, to se nije desilo ove godine. I ne, ne čestitam rođendan samom sebi.
Sad ovde definitivno moram da ubacim i muzičku ilustraciju!
Dobro, istina je… Te davne 1984. godine u Pančevu, hladnog i snežnog 14. januara rodila se jedna (vrlo mala) beba kojoj su, uz opšte prisutnu veliku količinu alkohola u krvi, mnogih aktera, nadenuli ime Nemanja. Ali nije to ono što sam hteo da vam saopštim…. Poslušajte još malo muzike iz kultne serije Grlom u Jagode… Pa ćemo ispočetka…
Slika je preuzeta sa www.boristadic.org
E sad… Te davne 1958. godine, u snegom zavejanom Sarajevu (visokom i do dva metra, ako je verovati vinovnicima događaja) od majke Nevenke i oca Ljube Tadića, rođen je mali Boris.
A, zaboravili ste? Zato sam ja tu!
E tu dolazimo do nekoliko zajedničkih karakteristika malog Borisa i mene. Osim što smo obojca rođeni u znaku jarca, obojca smo rođeni i u SFRJ. A to znači da smo obojca naučili šta znači rođendan Oca nacije (U daljem tekstu: Mali Boris, ipak nebi bilo dobro da ga mešate sa pokojnim Brozom. Dobro, dobro, svaka sličnost je slučajna).
Dakle, rođendan Oca nacije mora da ima potpuni prioritet.
Baš zbog toga, ovaj blog pičinjem prigodnom melodijom (za koju, opet moram da se zahvalim koleginici V.J.P. čiju emisiju “Buđenje” možete slušati na FM talasima Radio Pančeva 92.1. Ona je istraživačkim metodama “Gooogle je majka” pronašla ovaj divni video).
Eto. Uprkos tome što Otac nacije, Mali Boris, juče nije bio među onima koji su na mom Facebook profilu čestitali rođendan, ja danas neću biti sujetan i tome dajem potpuni prioritet. I kažem “U ime svih nas…”
Srećan rođendan Predsedinče. I puno sreće. Trebaće. Ovo je Srbija.
Ne ljutim se ja na Borisa što mi nije čestitao rođendan. Daleko od toga. Zauzet je čovek. Jel’ znate vi koliko čovek ima obaveza kao predsedink, kad mu je Jeremić ministar spoljnih poslova?! Sem toga, ja znam da će Boris imati razumevanja, ako se bude desilo da ja, zbog predsedničkih obaveza, nekad, eto zaboravim da čestitam njegov. Ipak, ove godine je on predsednik, što meni ostavlja nešto više slobodnog vremena, pa nemam izgovor da zaboravim takav datum. Imao sam čak i ideju da organizujemo i neki slet, na kome bi Brankica Branka Stanković uručila Malom Borisu prigodan poklon (opet “U ime svih nas”), ama se navijači nisu složili. Ove godine ćemo morati bez sleta, ali čim Ivica odvoji navijačko žito, od navijačkog kukolja…
Naravno, ako sam vas inspirisao sa Malom Borisu i sami česittate rođendan možete ga pronaći na Facebook-u, a Boga mi i MySpace-u.
Ideja ovog bloga bila mi je da se jednostavno osvrnemo na neke zaminljive i bitne događaje ove radne nedelje. Pokušao sam da izdvojim neke od vesti koje su nam kreirale stvarnost.
Odavde čitate na sopstvenu odgovornost…
Već ponedelajk, 11. januara, doneo je vest da je u Srbiji od novog gripa obolelo 666 ljudi. Eto. Kad ti tako počne nedelja, kako može da se završi? Ajde, zlonamerni, reći ću mesto vas – rođendanom Malog Borisa.
Isti taj ponedeljak donosi i vest da je mraz oštetio citruse na Floridi. To i nebi bila neka vest, ako nebiste uzeli u obzir podatak da se vrednost industrije citrusa na Floridi procenjuje se na 9,3 milijarde dolara.
Slika je preuzeta sa www.b92.net
Koliki je, ono beše, budžet Srbije? Možda nije loše da počnemo da gajimo citrusno voće? Postoje podaci da je pokojni Broz na Bri(j)onima grejao zemlju, jer je želeo da uzgaja mandarine. I posle nek’ neko kaže da čovek nije imao viziju?!
I baš kad počnete da razmišljate o Borzu, iz susjedne Kroacije nam stigne vest da je Ivo Josipović pobjedio na izborima. Pobedio čovek, uprkos pokušaju diskreditacije na internetu od strane onih koji su ga uhvatili kako čačka nos. Valjda većina Hrvata čačka nos? Jel?! E, pa srećno i Vama, gospodine Josipoviću, kako sa vašima, tako i sa nama koji smo vam u komšiluku. Trebaće Vam.
Ove radne nedelje kurs evra počeo je da raste i što bi rekli u seriji “Đekna” – dokle će “Ne znaaamo!” I baš zbog toga počelo je dobacivanje vrućim krompirom po sistemu “Nisam ja, majke mi!” na temu ko je kriv što je kurs blizu Stotke! Ta vest će nas u različitim oblicima pratiti do samog kraja nedelje. A Dijana ministarka Dragutinović već u ponedeljak kaže da Vlada nije kriva. Posle će o tome i mnogi drugi, od Guvernera do Premijera! Od Silvane do Nirvane!
I kad smo kod para – došlo vreme da se podvuče crta i da se vidi koliko je ko dobar i što kaže moj kolega Zlatko “Prisluškivanje” Živković – “Čije su naše pare”. Funkcioneri prijavljuju imovinu. Mene tuga uhvatila kad sam video da Boris nema ni nepokretnu imovinu, a ni svoj auto. A čovek je Predsednik. A pokojni Broz je imao i svoj voz. Dok na primer Mlađa “Kiki” Dinkić ima stan i garažu u Beogradu, 281 000 dinara od autoprskih prava i ušteđevinu od oko 72 000 evra. Dinkić je vlasnik i automobila “pežo 206″. Poređenja radi, Boris je dugogodišnjim odvajanjem od usta uspeo da uštedi jedva nekih tričavih 50000 evra. Odakle Mlađo!? Odakle?!
Sad shvatate sa kojim dilemama sam otišao na spavanje tog 11. januara. Jedna od poslednjih misli te večeri bila mi je da će policija imati pune ruke posla…
Već 12. januara ujutro bi mi lakše. I Ivica je očigledno imao istu ideju kao i ja i odlučio je da nešto preduzme. Na čelu policijske uprave u Užicu od sada je gospođa Dragica Jevtović, što je istorijski podatak, jer je to prva dama na čelu policije. Pa da vidimo ko će sad da čuka trafike?! I Vama gospođo Jevtović, puno sreće.
I taman kad ste zaboravili na Borisa, on obiđe Dečane. I, da ne verujete, da neke političke (ko bi rekao!) izjave, što je veoma iznenadilo vlasti (nepostojeće) države K. Međutim, nije to sve, ama tek se Boki vratio za Beograd, ni kafu nije popio, a pokarao ga Vladika Artemije.
Da ste nam se obratili zvanično i izrazili svoju želju da posetite Dečane, sigurno je da vam to ne bismo uskratili. Tada bih vas ja, kao domaćin, tamo i dočekao kao što dolikuje. To je, ipak, naša kuća, u koju ulazite, a da domaćin i ne zna. Još najavljujete da ćete tako i ubuduće činiti.
I baš sam se pitao šta će sad Boris da uradi. A on čovek odlučio da dovrši onu započetu kafu. Nego mu došli i gosti. Stigao Džoni. Kako koji Džoni? Pa Džoni Dep.
Fotografija preuzeza sa www.b92.net - Ovaj čupavi, levo je Kusturia Emir.
Jasno je da je to informacija od prvorazrednog značaja, kako za Borisa, koji ga je odmah primio, tako i za sve nas, koje će do kraja nedelje uredno zamarati vestima o tome kako je Džoni doručkovao, ručao, pa dremnuo popodne, pa ustao, prošetao, užinao…
Na marginama bitnih vesti koje nam je doneo utorak, saznajemo da je još jedna mala, ali perspektivna kompanija započela svoj put na okrutnom tržištu energetike. Google energy. Upamtite to ime. I štedite struju. Ugasite svetlo, baš kao što sam i ja uradio pre spavanja. Malo kasnije sam legao, bio je već počeo 13. januar. Sreda.
Tog jutra, bolje da nisam ni ustajao iz kreveta. Da sam znao koliko teških stvari ću saznati – prespavao bih ga. Kao grom me pogodila vest: Mauritanija priznala Kosovo. Šta reći!? Pa zar i Mauritanija?! A bili smo kao nokat i meso! Nešto kasnije, bi mi malo lakše kad sam čuo da je Džoni, dobio “Nagradu za buduće filmove“. Šta god to značilo. Tek Kusturica Emir ne ostade dužan Depu Džoniju, kao svaki dobar srpski domaćin.
Iste te srede, iz dalekog Haga, javio nam se još jedan srpski domaćin, čistog srpskog prezimena Šešelj. Da, da, dr Vojislav je, od nepostojećeg Haškog tribunala tražio, da mu izda nepostojeću dozvolu, da se na vreme vrati u, nepostojeći, politički život Srbije. Jel vam Nešto smeta u ovoj rečenici? Ne? Ni meni.
Nego, razgoropadili se ovi iz, nepostojeće, države K. čim su čuli da ih je Mauritanija priznala. I poslali svoju nepostojeću policiju da prekine nepostojeću posetu našeg ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića. I oni ga prekinuli. U poseti, naravno. Zbog tog diplomatskog incidenta, premijer Mirko urgentno je pozvao na kafu (slađu!) ambasadore Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije i SAD kako bi im izrazio protest i rekao da mogu da zaborave na njegovu, na daleko čuvenu, tursku (slađu!) ako se ovakve stvari na Kosovu budu ponavljale. Ne znam šta su mu odgovorili.
I to je bila nepoznanica sa kojom sam morao da dočekam taj 14. januar.
Kako bilo, ni Mali Boris nije ostao dužan ovima sa K. Rekao je da neće da se igra s njima, ama uopšte. Pripretio je Ivu Josipoviću da neće doći na njegovo ustoličenje, bude li se drznuo da na isto pozove i nepostojećeg predsednika, nepostojeće države K. – Sejdiju Fatmira. Ivo mu još nije konkretno odgovorio.
Kažu da je zdravlje najveće bogatstvo, zato se Boki na vreme vakcinisao (Nije mi javljeno da li je Ivo cjepljen!) i tako postao jedan od nas 125000 vakcinisanih do 14.01.2010. Već nešto kasnije Milosavljević dr Tomica kaže da je dobar potez Vlade to što je obustavljena dalja nabavka vakcina. U prevodu, ni ovih 857000 koliko smo do sad pazarili pojma nemamo kad će i dal’ će da se potroši. Ja sam primio vakcinu. Reko’, ako će Boris – onda ću i ja. Da mirno odem na spavanje tog 14. januara 2010. i nadam se da ću dočekati i onaj 2011. Volim poklone. Šta ću.
Baš me briga što nisu svi poslanici hteli da prime vakcinu. Lako je njima. Njihova plata od januara više nije umanjena za onaj “solidarni porez” što znači da će “kad bude plata” imati nekih 10000 dinara više (po doduše nešto većem kursu!) za citrusno voće, banane i ostale stvari kojima mogu da brane svoj imunitet. Ja sam se odlučio za vakcinu. Kao i Predsednik. Ni on ni ja nemamo nepokretnosti u vlasništvu. Eto još jedne sličnosti! Tako je počeo i ovaj petak, 15. januar. Saznao sam još nekoliko zanimljivih vesti i odlučio da ih podelim sa vama.
Da ne mislite da je zbog rođendana Malog Borisa neko zaboravio na gosta Džonija. Ne. On je dobro. Inače, ako koga zanima, impresioniran je Drvengradom. Čujem da je tamo sve u tradicionalnom stilu. Čak i grejanje. Što možda nije loša ideja i za ostatak Srbije, obzirom da je još jedna vest da je zbog dugova grejanje pred gašenjem. Da, da. U 15 toplana u Srbiji su već blokirani računi. A ako se ne dogovore sa NIS-om, za nekoliko dana ništa od grejanja. Ako mislite da Vlada Putin neće da nam zavrne ventil – pitajte Ukrajince.
Ej, bez kukanja. Dosta. Nije nama najgore. Ovo mislim ozbiljno. Na Haitiju je poginulo skoro 50000 ljudi. I naša Vlada pomaže. Što je dobro. A vi, ako nemate grejanje, pod ćebe. Nije vama najteže.
Teško je i ljudima u EPS-u. I oni štrajkuju. Traže ljudi veće plate. Kad mogu poslanicima da vrate onih “solidarnih” 10000 što ne može EPS da uzme koji dinar? Ko pita MMF? U nadi da će Mirko “Slađa!” Cvetković pronaći neki kompromis između EPS-a i MMF-a, kako pored grejanja nebismo ostali i bez struje, ovde bih želeo da vam prenesem mišljenje profesora Varagića, na ovu temu. Slažem se sa Vama, Profesore.
Ovog 15. januara, trebalo bi da saznamo i sa koliko će evra kompanija Telenor pomoći ovogodišnji budžet Srbije, čim otvorimo ponudu za otkup licence drugog operatera fiksne telefonije. O istom trošku saznaćemo da li ćemo imati rezervnu varijantu za telefoniranje, ako Telekom Srbije (Jeste, to su oni što su do sad imali monopol na fiksnu!) počne da štrajkuje! Rekli su da će državne institucije osetiti taj štrajk i da neće imati telefona. Iskreno se nadam da će Borisu da ostave uključen makar kućni broj telefona – ako mu već isključe ovaj u kancelariji. Da mogu, kad prođe ova današnja gužva oko rođendana, da ga okrenem da mu lično čestitam rođendan.
I eto. To bi bila ova radna nedelja. Bar do 09.50h. Po pančevačkom vremenu. Ostale vesti do večeras – bolje da ne komentarišem. Ipak je danas nekome rođendan!
Čujemo se, Borise! Čim Telekom proradi!
