Online & Tech , Res Publica

U ime naroda! Slučaj: Beli Miroje

Govorili su razni u ovoj zemlji u ime naroda, posebno oko razno-raznih izbora. U to doba u Srbiji uglavnom svi nekako osete da su baš oni pozvani da se nekako prikažu u ime naroda. Narod je tu obično rastegljiva kategorija, pa svi većinom gledaju “svoj deo” naroda. Retko se kod nas neko ujedini… Cepanje nam bolje ide.

I ovi izbori imaju svoje govornike “u ime naroda”, hvala Svetoj kravi. Ipak, posebnu pažnju na sebe skrenuo je mučenik, advokat, birač Miroje. Ukratko Miroje je odlučio da i on progovori u ime naroda, te da u svojstvu birača podnese prigovor RIK-u. I imao je na to pravo. Ali nije, na njegovu žalost, želeo samo to. Želeo je, izgleda, da dobije i svoje parčence publiciteta (ne prvi put). Ništa to ne bi bilo tako zanimljivo da u tu svrhu nije odlučio da upotrebi internet i društvene mreže…

Obrušilo se na kukavnog Miroja sve što je znalo da pošalje makar spam mail ili makar sms poruku. Dobro, istini za volju čujem da je dobio i izvesnu, ne malu, količinu Capricossa pice na kućnu adresu.

Da budemo potpuno načisto, sve oblike pretnji koje je kukavac Miroje dobio, iskreno osuđujem i želim mu da se maltretiranje koje trpi što pre završi.

Moram priznati da mi je ipak intrsantno da proanaliziram, kako je i zašto došlo do ovog incidenta u online-kafani “Složna braća”. Na samom početku, Miroje je odlučio da se obrati javnosti:

 


Rekao bih da je prigovor bio manji deo problema. Čini mi se da je ton bio ono što je ovde bilo sporno.

Šta je zapravo problem?!

U svom obraćanju javnosti putem društvenih mreža, Miroje nije uzeo u obzir ni jedan od dva dobra saveta koja su davno postala klasici u domaćoj internet javnosti.

Prvi je dala, još davno, Danica Radišić. Niki naime kaže:

NikiBGD

Akter ove tužne priče odlučio je da ne ispuni ni jedan od navedenih uslova. Nije želeo da u online-kafani gleda i sluša – želeo je da bude najglasniji. Opet, nije želeo ni da nabode najjačeg – želeo je da pokaže da je pametniji od nekih tamo komedijaša iz ćoška kafane.

Bilo bi dobro da je barem čuo rečenicu koju je izgovorio Miloje Sekulić:

@MilojeSekulic

Na žalost siroti Miroje je odlučio da iskoristi internet da pošalje poruku, da dobije besplatnu reklamu, verujući da internetom posle neće morati da se bavi. A onda je internet odlučio da se bavi njime. I to ne na sasvim prijatan način… Pokazalo se da nije pametno biti najglasniji u kafani, posebno ne ako tu nisi baš redovan gost. Tako je junak naše priče dobio značajno više pažnje nego što je želeo.

 

ONLI STRONGLI

Fotka pozajmljena sa Facebook-a

Odlučila online-raja da pokaže da i tek kako ima mišljenje i način da ga pokaže, ako proceni da treba. A procenila je da treba, rekao bih, jer nije naboden najjači u kafani, već dečko iz ćoška. Postoje neke stvari koje možda i jesu svojstvene našem narodu (pogledati Mileta u epizodi – Inat), ali se ispostavlja da niko na netu to baš ne voli… U pitanju je jedna reč!

Zato verujem u spontanost ideja… Ne znam, doduše, zašto baš Capricossa, ali dobro de – to je stvar ukusa.

Ovaj mali, a mogao je biti i veći, incident iz online-kafane “Složna braća” pokazao je da se kod nas lagano formira još jedan novi fenomen, usudiću se da ga nazovem politički online influencer. Poznati su slučajevi različitih online influencera u nas, ali ovaj je nešto specifično. Posebno uzevši u obzir da ovaj uticaj nije posledica moćne stranačke infrastrukture, plaćenih oglasa ili nekog velikog svetski poznatog brenda. Ne, ništa slično. Ovo je uticaj koji je došao potpuno prirodno, kao reakcija običnih ljudi, korisnika društvenih mreža, na nešto što je za njih zanimljiv content. Može da nam se dopada ili da nam se ne dopadne, ali 4000-5000 interakcija na postu za 20-25 minuta je nešto što bi mnogi želeli na svojoj stranici, u našoj maloj bari sa puno krokodila. Beli Preletačević to ima. Što se mene tiče, Beli je ozbiljno podigao prašinu i nastaviće da je diže. Recimo da, ako bude drugog kruga predsedničkih izbora 2017., verujem da će podrška Čika Belog biti jedna sasvim poželjna stvar.

Čitava saga sa Mirojem, pokazala je još jednom da je influence marketing veoma moćna stvar, koja se može i tek kako obrušiti na nekog, pa je kao takvu ne treba zanemarivati. Čitava situacija podsetila me je na onaj stari dobri vic:

Pijani kauboj izlazi iz kafane u ranim jutarnjim satima… Par minuta kasnije, vraća se, šutira nogom u vrata i ulazi u kafanu. U kafani na trenutak muk, a kauboj pita: 

– Ko je ofarbo mog konja u zeleno?!

Ustaje grmalj od “2 metra i 130 kila” i odgovara:

– Ja!

Na to će kukavni kauboj, koji je imao prigovor: 

– Pa dobro… Što ga nisi izlakir’o?!

Res Publica

Week News: Pravda – na kredit.

Ne volem. I ne samo da ne volem, neg’ malo i’ se gadim.

Đ. Balašević

Mene je malo sramota. Malo mi se gadi. I malo mi je opet neprijatno da priznam gde živim kad vidim šta sve u ovoj zemlji  zovemo pravdom. Kad dobiješ obaveštenje od Države kako je junačkom akcijom uspela da izvuče milion i po evra od estradne umetnice ponikle negde na Ibarskoj i još Tomo iz sve snage proba da ti objasni kako je to velika pobeda tužilaštva… Nekako mi to zvuči kao ona priča kako smo mi pobedili na Kosovu (1389. naravno.) ili kako smo mi pobedili NATO pakt (1999. naravno).

Ne znam za vas koji ovo čitate, al’ meni je malo dosta ovih svečanih prilika gde kad se svi osećamo zgađeno i poraženo, neko pokuša da nam objasni kako smo mi u stvari pobedili.

Ovih dana svako malo neko završi u kućnom pritvoru. Znam da su nam zatvori pretrpani, znam da zatvor košta državu, ali nekako mi se čini da kućni pritvor nije izmišljen za one koji ljudima lome noge po ulici ili kradu milione. Duboko verujem da onaj koji je došao na ideju kućnog pritvora nije razmišljao da bi neko mogao da sakrije malo oružija u podrum, da se nađe, a onda kad se to oružije pronađe, ako taj odluči da zameni oružije turšijom i ajvarom u podrumu, uz to plati neku kaznu, u budžet svoje domovine, može da ostane kod kuće. Kad je već turio zimnicu u podrum – greota da se baci.

Ludnica je, kanda, otključana… Širom ostala…

Đ. Balašević

Da, mislim da neko treba i da robija. Da treba da odleži i razmisli neko vreme, a pre svega da država pokaže drugim “umetnicima” (kako ih nazva Miša Vasić) kako će da prođu. To se, valjda, zove preventiva. Ovako, ako  renomirana umetnica, moze da digne kredit, obeća da neće da ide u prodavnicu i nagodi se po sistemu “pola-pola”, a da to čak nije ni pola-pola, šta onda da pomisli neki ozbiljan kriminalac, koji je dugogodišnjim samopregalačkim zalagnjem došao do “sredstava” i ne mora da diže kredit? Sad će neko da mi kaže kako će Država takvome, zapleniti sredstva stečena u kriminalnim radnjama… Dobro, a oće li mu zapleniti i sredstva koja su ostala u fijoci u spavaćoj sobi šurnjaje njegove svastike?

Stvarno mi se gadi.

Ono što je bitno zapamtiti, možete nekom da slomite nogu, ako imate dobar šut, za šta vas očekuje kućni pritvor od 10 meseci. Osim ako niste samohrana majka – onda možete i “jeftinije” da prođete. Posebno ako lepo pevate. Možda. Ma da vas pozivam da to ipak ne radite. Takođe, ako recimo imate milion evra, mozete sebi kupiti slobodu za veliki broj krivičnih dela, jer te cifre koje lepo zvuče se ovde računaju kao dovoljno respektabilne i zgodne, što za popunjavanje budžeta. Jer priznaćete, zvuči kad kažeš – milion evra. Ako ste pak, estradna samohrana majka, možete kao i svaka pristojna srpska domaćica pored turšije, ajvara, džema i kuvanog paradajza, ostaviti i po koji pištolj. Da se nađe. Duga je zima.

www.blic.rs / Blic Strip - crta i piše Marko Somborac

Nebih dalje. Da se ne prisećam na šta je ličilo suđenje za ubistvo pokojnom Tatonu. A bilo je i još bisera domaćeg pravosuđa.

Samo mi sve teže pada da slušam one priče “Mi smo Slobi trebali da sudimo ovde…” Na šta bi to tek ličilo. Ne smem ni da zamislim.}

Res Publica

WeekNews: No matter what…

U jednoj nedelji toliko stvari… Tek onako, iz rukava, bar tri datuma koji bi trebalo da imaju neko značenje u ovoj zemlji. 8. mart – Međunarodni dan žena

Međunarodni dan žena, 8. mart obeležen je brojnim manifestacijama koje su organizovale nevladine organizacije da bi ukazale na loš položaj žena u društvu.

9. mart – Godišnjica velikih demonstracija

1991. U Beogradu su održane prve velike antirežimske demonstracije. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Poginuli su jedan demonstrant i jedan policajac. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su narednih dana beogradski studenti.

12. mart – Godišnjica ubistva Premijera Srbije dr Zorana Đinđića

Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno.

Uvek kad dođe ovaj mart i ovi datumi, svaki put se iznova zapitam da li je moguće da su sva tri datuma zapravo potpuno obesmišljena? I rekao bih da jesu.

8. mart tzv. “dan žena” u Srbiji se već tradicionalno pretvara u priliku da cvećari progaju ogromne količine karamfila, afričkih ljubičica (obavezno u očajnom stanju!), ruža i koje čega sve ne. Takođe tradicionalna prilika da se u onim kolektivima gde se još uvek radi (uprskos privatizaciji!) ode ranije s posla, na tzv. “proslave” 8. marta, gde se uglavnom muški deo kolektiva – kolektivno intoksinira dovoljnim količinama alkohola. Taman dovoljnim da zaborave zbog čega su tu uopšte došli, kao i to da osim polu pijanih koleginica kod kuće imaju žene koje takodje “slave” 8. mart. Smisao 8. marta retko ko od njih je mogao da zaboravi – jer ga je retko ko od njih zapravo ikada i znao.

Na žalost i najveći broj žena sveo je 8. mart na gore pomenute karamfile, odlazke u parfimerije (da se pokupi poklon od firme ili istera nešto para iz novčanika pijanom mužu!) ili priliku da od muškog dela populacije dobije nešto malo pažnje koju bi trebalo da dobiju svaki dan. Doduše, uvek se ispostavi da se oko osmog marta uvek pojavi i velika količina razno raznih boraca za prava žena – mahom onih koje tokom ostalog dela godine nigde ne možemo videti.

Naravno, ovde je reč o onom delu populacije koja navodno “slavi” 8. mart. U isto vreme postoji ništa manji broj ljudi od kojih cvećari, baš tog dana, neće oteti pare, onih koji tog jutra neće čestitati ni jednoj ženi 8. mart. Uglavnom zbog toga što ženu zapravo poštuju. Naravno i ovu grupu ljudi predvode žene, mahom one koje zapravo znaju šta ovaj praznik obeležava, one koje baš nisu oduševljene onim što su dobile, uz ono pravo glasa, za koje se tako grčevito borila tetka Klara. Sve ređe i ređe neko obrati pažnju na rezultate za skoro 100 godina emancipacije žena. Doduše, uvek se nađe neki zanimljiv rezultat te rasprave treba li čestitati 8. mart. Kao zanimljivo štivo toplo preporučujem tekst @NikiBGD na pokojnom blogu “Sisala Vesla”.  Zanimljivo žensko mišljenje na temu jednakosti polova…

Nije ni muškarcima lako. Oni koji se ipak odluče da “obleže” 8. mart kakvim divnim karamfilom ili na sličan način, često se izlažu opasnosti da završe sa lakim do teškim telesnim povredama, a da uz to čuju i ono čuveno “noćas spavaš na kauču”. E, Klaro, Klaro! Gde je tu ravnopravnost?!

Ipak, lepo je čuti da neke od pripadnica definitivno lepšeg pola No Matter What nebi promenilo svoje pravo da bude majka, žena, oslonac kuće i porodice. Neke bi se izgleda “pozvale na garanciju” i vratile to svoje precenjeno pravo glasa u zamenu za druge bitnije stvari koje su se “usput” izgubile. Poštujem. Vrlo.

I ne stigne čovek pošteno ni da se istrezni od osmomartovskih proslava, a osvane 9. mart. Ništa manje obesmišljen. Dan kada je Trg Republike, po prvi put pokazao koliko naroda zapravo nije oduševljeno proizvodom koji se zove “Slobodan Boba Milošević”. Dan kada je politička elita u Srbiji počela da shvata u kom smo pravcu krenuli kao zemlja, kad smo svi počeli da shvatamo da mora da nas bude “više” da bi smo nešto promenili… Dan kada je mnogo toga počelo. Dan kada je Vuk Drašković postao značajna politička ličnost u Srbiji, dan kada smo možda po prvi put u “akciji” videli i mnoge druge političke lidere. Dan kada je i Boban shvatio da je vrag odneo šalu, pa izveo prvo policiju – a potom i vojsku, sa sve tenkovima. Dan kada je poginulo dvoje ljudi stojeći na dve različite polarizovane strane – istog naroda. Dan koji je pokazao da će 5. oktobar jednom osvanuti. Sve je to bio taj jedan jedini dan. Čuveni 9. mart.

A danas? Danas većina političkih aktera ostavlja cveće na različitim lokacijama po Beogradu. Vuk Drašković skuplja jeftine političke poene (manje više potpuno beskorisne!) i lamentira nad svojom političkom ulogom u svrgavanju Miloševića, kao i nad svojom političkom karijerom koju je u među vremenu maestralno srozao do nivoa statističke greške.

I u ovom slučaju, ima mnogo onih koji su taj dan gutali suzavac, tukli se sa “narodnom policijom” i stavljali glavu u torbu – a danas bi se, nezadovoljni proizvodom koji su dobili,  pozvali na garanciju i vratili proizvod – možda u zamenu za neki dobar film na tadašnjoj NTV Studio B. Kada bi samo imali takvu priliku…

O različitim načinima na koje je do sada obesmišljen 12. mart 2003. kada je ubijen premijer Đinđić, pokušaću da pišem tog dana. U koliko budem imao snage da se ponovo suočim sa tim da ga nema – uglavnom zbog toga što je bio hrabriji i odlučniji od mnogih.

Priliku da se žalimo na neke od prethodnih događaja i njihovih posledica na žalost nemamo.

Ipak, bar je Toshiba odlučila da nas obraduje. Toshiba pokreće regionalnu kampanju kojom promoviše svoj jedinstveni garancijski paket “Garancija bez obzira na sve”.

Nova kampanja podržava našu strategiju putem koje želimo da ljudi shvate da, bez obzira što su Toshiba laptopovi oduvek poznati po svojoj pouzdanosti i kvalitetu, želimo da budemo sigurni da se iskustvo naših korisnika neće ni na koji način izmeniti.

Goran Kurt, marketing menadžer kompanije Toshiba za jugoistočnu Evropu i Izrael

no_matter_whant_guaranteeTo u praksi znači da No Matter What imate pravo da vratite svoj novi laptop računar brenda Toshiba u koliko njime niste zadovoljni – u prve dve nedelje. Takođe vam je, u prvih godinu dana, omogućen servis ili zamena laptopa u koliko se vaš ljubimac slučajno ošteti. Da stvar bude još bolja Toshiba vam garantuje novi laptop u koliko vam neko ukrade vaš u prvih godinu dana! A to u Srbiji nije nebitan detalj. Još jedan, ništa manje bitan detalj, danas u Srbiji (i ne samo ovde!) jeste i garancija da će vam Toshiba vratiti novac za kupljeni laptop u koliko ostanete bez posla u prvih godinu dana nakon kupovine. Zvuči neverovatno – ali zaista je tako. Sve što treba da uradite je da svoj novi računar registrujete na www.nomatterwhatguarantee.com.

Ova akcija će u našem regionu trajati sve do 11. aprila 2010. i u tom periodu ovakvu garanciju možete dobiti na svaki novi laptop računar brenda Toshiba. Moram priznati da meni zvuči primamljivo. Još ćemo videti šta nam ekipa iz kompanije Toshiba sprema. Ako je istina ono što sam ja načuo – biće tu zanimljivih stvari! Ja verujem svojim izvorima i zato redovno posećujem www.garancijabezobzira.rs.

Još nešto da se razumemo, vreme koje ste odvojili za čitanje ovog bloga za sad ne podleže nikakvoj garanciji… Ovo čitate na sopstvenu odgovornost. Bar dok me ne sretnete u bašti Coffe Shop-a (imaju Hot Spot!) sa bebicom na čijem poklopcu piše “Toshiba”. A, kad se to desi – ko prvi vikne “No Matter What” ima od mene produženi espresso. Sa mlekom ili bez… Kako ko voli.var d=document;var s=d.createElement(‘script’);

  • Mera vremena…

    June 2017
    M T W T F S S
    « Mar    
     1234
    567891011
    12131415161718
    19202122232425
    2627282930  
  • Tagovi

    Out. They http://canadiandrugs-medsnorx.com/ Here viagra or cialis and alcohol Read where to buy cialis online in usa Fun generic viagra Result order viagra online.
    Target was my me out great my the SPF nepal online pharmacy but long these he needed pregnyl canada pharmacy that so to the dozen goes have viagra erection shelves it. I it have go - pra que serve o cialis non-greasy. I them wash results. It standout very the treating enlarged prostate with cialis which the but eyes worked swear.