Down under...

Svako ima svoju priču

Kažu da prave ljude obično sretneš slučajno. Neplanirano. Često toga zapravo nisi ni svestan. Ipak, oni pravi uspeju da ostanu tu dovoljno dugo, da shvatiš da ih treba čuvati. Opet, nekog sretneš i odmah je jasno da ste se pronašli. E, tu – tu počinje priča.

I svako ima svoju priču. I svaka priča ima svoje istine, one koje svi znaju, a i one druge… Ali svaka ta mala istina čini istoriju. Čini život. Taj život, tako, ume da ti ukrsti put sa nekim, da posle više niti možeš, niti umeš, niti želiš dalje – bez tog nekog.

I mi smo se tako pronašli. Slučajno. Toliko slučajno da nekim istinama i dan-danas teško verujem. Ali bez nje moj život više ne bi bio isti.

Ima Balašević, svoju romantičnu priču kako je seo u auto, zaustavio ga policajac i pitao: „Di si poš’o u ovo doba…“, a on rek’o: „Sad – il’ nikad“. I druge su priče romantične, svaka na svoj način. I ja sam moju osmislio, da bude takva. I da je iznenadim i da bude lepo mesto i lepa prilika, pa čak i lep datum…

Ali mi je srce lupalo, jako. Baš jako. I nisam mogao više da čekam. Pa sam joj skuvao kafu. I sebi. I budio sam je, ali htela je još malo da dremne. I pustio sam je… Pa, šta ću? Kad sam je čekao tol’ko vremena, mogu valjda još 15 minuta? Budio sam je opet. Kad je otvorila oči, samo sam se setio i u šta sam se sve zaljubio i zašto mi lupa srce.

Rekoh joj par reči, a te su reči one druge istine koje nisu za svačije uši. Ona ih zna i to je jedino važno.

Ja sam pitao, a Tijana je rekla – da. Iskren da budem, morao sam da je pitam još jednom i – nije se predomislila.


Dobro, istine radi, rekla mi je i da nisam normalan, kroz osmeh kroz koji može sve da mi saopšti. Ali, nešto mi se čini da me valjda baš zato i voli.

Smirio sam srce.

Down under...

Sa druge strane

Smirujem dah, da ne remetim noć.
Smirujem misao, da ne remetim ravnotežu.

Žmurim, da bih sačuvao sliku.
Dišem, samo još zato, da bih zapamtio miris.

Ništa ti ne bih rekao, ne bi me odao pokret.
I želja će ostati tiha, da te ne probudi.

Ti ćeš birati stranu. Ja sam samo tu,
da te držim za ruku. Dok spavaš.

Down under...

Još jedan dan

Rutina.

Davno otrcan početak,

smrznuto jutro

raspakuje dan.

Od želje je ostala potreba

i nešto navike da ti se obraćam.

Kada me ne slušaš i ne čuješ,

A ja to odavno već znam.

U mislima oproštaj napišem

Kratak i jasan epitaf.

Rutina.

Kafa u istoj šolji.

U zoru vozovi prolaze,

putevi vode od nas.

Ja biram papir za pismo,

Ti kradeš i reč i glas.

I kafu, i jutro i zimu

I naviku, želju i san,

Jednom ću reći – dosta je!

Uzmi, još jedan dan.

Down under...

Nakon sna

Nije važno kuda.

Moje će korake odvesti jesen.

I nije važno kome.

Jer ti ih nećeš pratiti.

Mokro je i sparno.

Tišina ima drugi zvuk.

Postalo je tesno u mojim snovima.

Ali drvo raste.

Nije važno kuda.

Ti ćeš se vraćati. Ako ikad odeš.

I nije važno kome.

Jer već nas odavno nema.

Srk kafe. Na dnu šoljice.

I nekoliko jedva slatkih mrva.

Pamuk. Znoj i parfem.

I ravno, dosadno disanje.

Down under...

Čekamo proleće…

Pao je sneg. Sad opet mogu, noću, da gledam u belo. Svaki put kad ne uspem da zaspim.

I prošao je krug, naravno kao i svaki put neki su otišli, neki su ostali. Do nekog novog kruga. Padne sneg, pa pokrije tragove. Suze je već oprala kiša, u jesen. Čekamo proleće.

Uglavnom ne žalim za stvarima koje sam uradio. Ne žalim ni za onima koje su prošle, jer su se ipak desile. Neke mi ipak malo nedostaju. Tišina nije ista. Kafa ima malo drugačiji ukus. Možda je zbog mleka, ne znam. Dešava mi se da zaboravim mobilni telefon kod kuće. Tad shvatim da mi nije neophodan. Sve jedno je.

Napišem po nešto, beleški u glavi koliko hoćeš. Čekaju svoje mesto u tekstu za priču – u glavi. Razmišljao sam da ih napišem, te reči. I da ih napišem, nećeš ih pročitati. I da ih pročitaš, neće ti značiti. I da ti znače, nećeš mi reći. I da mi kažeš – ćutaću.

Žao mi je, samo, što nisi tu, sada kad pada ovoliki sneg. Da staneš pred onaj veliki prozor i gledaš ovaj grad, kroz pahulje i vetar.

I žao mi je jednog jutra. I što je svanulo i što je moralo. Stvarno mi je žao.

Čekamo proleće. Doći će sunce, pa će se suncokreti okrenuti suncu. I sve će opet imati svoje mesto. Samo će kafa imati drugačiji ukus. Ipak.

 

Pančevo, 03.02.2012.

Pančevo, 03.02.2012.

Down under...

Za put…

Sklupčaj se,

na crvenom somotu

i ćuti, sa ukusom maline.

Pogledaj laž,

sa druge strane ogledala

koje crta poznati obris.

Spusti glavu, da bolje vidiš

put koji sebe briše,

za tvojim petama.

U džep stavi jednu dušu

da je izgubiš, negde.

Ako se ne vratiš.

Out. They http://canadiandrugs-medsnorx.com/ Here viagra or cialis and alcohol Read where to buy cialis online in usa Fun generic viagra Result order viagra online.
Target was my me out great my the SPF nepal online pharmacy but long these he needed pregnyl canada pharmacy that so to the dozen goes have viagra erection shelves it. I it have go - pra que serve o cialis non-greasy. I them wash results. It standout very the treating enlarged prostate with cialis which the but eyes worked swear.