Sklupčaj se,
na crvenom somotu
i ćuti, sa ukusom maline.
Pogledaj laž,
sa druge strane ogledala
koje crta poznati obris.
Spusti glavu, da bolje vidiš
put koji sebe briše,
za tvojim petama.
U džep stavi jednu dušu
da je izgubiš, negde.
Ako se ne vratiš.
U magli reči, sa ukusom istine,
koja se lepi za nepce, kao vino,
i noći hladnoj,
kao ruke koje se tresu, bez dodira,
U očima
koje se cakle, od punog meseca,
i licu, bledom od spoznaje…
Tvoja laž, zvuči gotovo pitko.
