Plaši me tišina,
koja ostaje iza njenih reči.
Branim se muzikom.
Volim sjaj u oku,
kad se raduje.
Čuvam ga dodirom. U mraku.
Plaši me pitanje,
na koje nemam odgovor.
Zato ćutim.
Volim joj miris,
po svaku cenu.
Prija papir.
Prija tišina i mrak
i reči koje nikad nije izgovorila.
Prija i miris želje koja titra u vazduhu.
„Uradi šta god želiš“, rekla je.
Odabrao sam da ćutim,
dok prsti klize niz njena leđa.
Prija dodir.
