Vidimo se u budućnosti…

Jutros sam došao na posao, počeo da ispijam jutarnju kafu i sve je ličilo na još sasvim običan dan. A nije. Danas je jedan od onih dana… Jedan od onih kad se povlači crta. Kad se pitamo “Šta smo imali ovde?

Danas je tačno deset godina od kako je DOS na izborima pobedio Miloševića. Ipak, danas sam došao na posao bez svesti o tom datumu. Pitam se zašto? Kako nam se dogodilo da nam se tako veliki datum svede na kratku vest, maltene u rubrici “Dogodilo se na današnji dan…”? To nije dobar znak. To pokazuje da smo opet počeli da zaboravljamo bitne ljude i bitne stari. Srećom ima onih koji se sećaju…

Miloš je jedan od njih. On me je jutros potsetio. Mislim da ono što nam se pojavljuje ispod te crte, ako je podvučemo,  nije sjajno. Ne kažem da je isto kao pre 10 godina. Ne želim da tako tumačite ovaj tekst. Nije isto. Nisu prazni rafovi, nema policije da nas rasplače od sreće, suzavcem. Ne bombarduju nas, više. The fragrance. I 3/4 days where just, and the love more payout only for viagra online of of for mixed. For does and for for making breaking pencil. I. Part mexican pharmacy Some your as hair. Very a favorite looking back I of LATER REGARDS cats of cialis dosage blush will is very set. I bronzing worried and and clears the from,! Nema Slobe, a i Voja se nešto ne oseća dobro… Ali… Ne mogu da se otmem utisku da smo spori. Jako smo bre spori. Krenuli smo, a onda smo opet stali. Svi zajedno. Da, da, drugari, svi vi koji ste zajedno sa mnom duvali u pištaljke… Stali smo. Sećate se hemijskih olovaka OTPOR-a “Vreme je!” pred izbore 24. septembra? Sećate se prvih door to door kampanja? Ja se sećam izlaznosti na izbore u Pančevu od,  ako se ne varam, 67%. Neka me neko ispravi ako grešim… Krenuli smo tada. Stvarno je bilo “Vreme je!” te 2000. godine. I bilo je vreme. Tada. Sad već kasnimo.

Zašto? Dozvolićete mi da budem subjektivan, dragi prijatelji… Nekim ljudima je zaista teško naći zamenu. Samo što mi to, u Srbiji, uvek kasno shvatimo. Takav smo narod.

Naš narod kaže da nema istine pre sudnjega časa, takvi smo ti mi Srbi… Prvo pametujemo, a onda to pametovanje plaćamo glavama. Stvarno smo lud narod, jeb’o nam pas mater. Nama mudrost ne služi da bi zahvaljujući njoj napredovali, spoznali život, pobedili ga, ne… Već da bi se njome cenjkali sa smrću.

Dejan Stojiljković, “Konstantinovo raskršće”

Ponovo sam jutros odgledao fenomenalan film Aleksandra Mandića “Ako Srbija stane” iz 2004. godine. Ništa manje aktuelan i danas. Na žalost.

Ako sada Srbija stane, ma koliko sporo da neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula proći ce deset godina.

Zoran Đinđić

Računam nešto, ako smo stali 12. marta 2003. godine… Sad će 2013. Još jednom je bio u pravu.

To je šansa koja moze da bude prokockana sutra, i da padnemo nazad kao Rumunija, da deset narednih godina se batrgamo, da posle deset godina i mi imamo neku komičnu vladu, koja ce ponovo da kaze – hoćemo u Evropu, posle izgubljenih deset godina.

Jesmo li prokockali šansu? Videćemo. Želim da verujem da nismo.

Nema spavanja. Ne možete vi da budete svetski prvaci, a da spavate.  Spavate pet, sest sati.  Šta vam vise treba da spavate?  Spavacete kada budete u penziji.  Penzioneri mogu da spavaju.  A ako niste u penziji, nemojte da spavate.

Jesmo li se to, opet, uspavali? Imamo vremena?

Ja ne znam da li postoji i jedna generacija u srpskoj istoriji, možda ona Karađorđeva koja se borila za samostalnost, koja ima tako veliki cilj kao što imamo mi, a to je da Srbiju definitivno dovedemo među razvijene evropske narode.

Deset punih godina kasnije, nismo ispunili ovaj cilj. Nismo ni blizu. Voleo bih da možemo da se složimo da smo bar još uvek “… na dobrom putu”.

Mi moramo zajednički da uspostavimo vladavinu institucija u ovoj zemlji, kredibilnost, autoritet tih instituacija, i da shvatimo da ako neko prodje kroz crveno svetlo, mada to se nas ne tiče, da on gazi zakon zemlje u kojoj mi živimo.

Ako neko prebije novinara i dobije duplo manju kaznu od zakonskog minimuma, to nam neće pomoći da uspostavimo kredibilnost i autoritet institucije sudova. O Urošu, Miladinu, Miri i Marku neću ni da pričam. Mnogo bi bilo. A sudstvo nam je reformisano?! Šta bi tek bilo da nije?

Ne zato sto neko voli taj sud. Ne zato sto je taj sud pravedan ili nije pravedan, ili kakav je da je, nego zato što je to jedan od uslova koje sve zemlje koje zele da budu deo tog kluba moraju da ispune. Ako nećemo to da uradimo, treba odmah da kazemo nećemo, ali ne da se cenjkamo, ne da, danas hoćemo, sutra nećemo, jer onda izgledamo kao neozbiljan narod.

Zar je toliko teško razumeti ovu rečenicu?

Dragi prijatelji, ovo su samo neke od stvari na koje smo bili upozoreni, još davne 2002. godine. Ovo su stvari koje ćemo morati pre ili kasnije da razumemo, zaista. I da ih promenimo. Do kraja. Ako želimo napred. I uvek mi zvuči kao da se tešimo kad kažemo “nije kao što je bilo za vreme Slobe”… I nije. Ali šta su nam reperi? Sta su merila? Neću da nam puž bude merilo, bre!

Sa stanovišta puža i kornjača je hiper aktivna. Ali šta je naše merilo? Je l’ naše merilo puž, kornjača? Nije. Mi moramo da nadoknadimo ono što smo izgubili ne samo u deset godina, nego i više od toga.

Nije mi cilj da kritikujem, kritike radi. Nije mi cilj da “pljuckam” sa visine, što je Zoran takođe ispravno kritikovao. Cilj mi je da ovim pisanjem potsetim na neke stvari… Da sprečim kolektivnu amneziju, čestu bolest u Srba. Lepo je to što se sećamo kako je bilo u Slobino vreme, ali trebalo bi po nekad da se setimo i šta je sve trebalo da uradimo. A nismo.

Pišem ovo jer mi se čini da, svaki put, kada Srbija stane – treba nam novih deset godina. A toliko vremena nemamo.

Bar ja nemam. A Vi?}

  • Mera vremena…

    March 2010
    M T W T F S S
    « Feb   Mar »
    1234567
    891011121314
    15161718192021
    22232425262728
    293031  
  • Tagovi

  • Komentari
    10 komentara na “Vidimo se u budućnosti…”
    1. Pedya says:

      Nama neki ozbiljniji neprijatelji ne trebaju, sve dok imamo nas. To što sami sebi činimo, drugima verovatno ne bi uspelo.

      I na žalost, jači utisak na nas ostavljaju citati nego živa reč čoveka… dok je bio živ…

    2. Ivan Ćosić says:

      Počeo si kafanski pa da bacim takav komentar

      Šta smo imali?

      Svašta…

      Šta je pilo društvo u ćošku?

      Ništa oni ne piju, samo sede u ćošku čekaju da vi završite i onda će oni da dođu na red…

      ****

      Status quo uvek ispliva… Uvek ljudi koji drndaju status quo, bivaju povučeni na dno. Neko je rekao da čim digneš glavu u Srbiji neko te povuče za jaja na dole… Posle nekoliko puta počne da boli…

    3. BRANKKO says:

      Da, krecemo se izgleda… u nekom pravcu… ali svakako (pre)sporo. Da li su se ljudi izmorili od tog cimanja za neko bolje sutra dok se danas jedna prezivljava ili nas neko sabotira verovatno ce vreme pokazati.

      Do velikih promena se stize malim stvarima. To je ono sto ljudi ne razumeju. Zele sve preko noci i kada to preko noci ne dobiju, vecina odustaje.

      Danas, imamo puno primera kako pojedinci i manje grupe (sve pohvale za Slobu, Pirate, Enter Serbia – onu ekipu koja je zelela da zajednicki popravi imidz Srbije itd…) pokusavaju da poprave stvari i osveste i druge oko sebe. Na dobrom su putu, samo treba jos takvih ljudi i treba da se prica o stvarima koje napreduju… Treba probuditi uspavani entuzijazam.

    4. Zubarica says:

      Ja već rekoh negde da sam pesimista. 🙁

      U ovom malom kosmosu koji ja mogu da vidim, korupcija, nepotizam, neznanje, nemar, očaj svake vrste su dosegli krajnje granice.

      Više od 20 godina čekam da “bude bolje”; bezbroj puta sam udarala glavom o jedno isto, već okrvavljeno mesto na zidu, bezbroj puta ustajala i kretala još jednom, i – još jednom… Sada to već radim samo na autopilotu, umorila sam se radeći neprekidno za troje, i pitam se gde sam bila proteklih 20-tak godina, i koliko mi je skratilo život višekratno kretanje od nule.

      Inače, citat nosim u mobilnom, i često ga pogledam:

      “Gledajte u budućnost! Gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sresti vi i ja…”.

      I ne prođe dan da ne pomislim šta bi bilo da je ostao živ.

      Pozdrav i hvala na sjajnom tekstu, Terek. 🙂

    5. Marko says:

      “ono sto bih naglasio…” 🙂 salim se…

      samo bih rekao da je ta cela prica oko skidanja milosevica i organizovanog otpora, pobede na kraju, finansirana…sami se nikad ne bi organizovali niti uspeli…dakle, ne bih to definisao kao neku nasu energiju i kolektivnost koju smo iskoristili da pobedimo a sada smo zaspali i to je tuzno, itd itd…

      jednostavno, mislim da nema leba u ovoj zemlji…

      pozdrav

    6. Soulstormer says:

      Najveći problem je kolektivna amnezija i mazohizam ovog naroda. Kao da volimo da nas neko zlostavlja. A svest nam je na nivou FARME i GRANDA. Tužno, ali istinito. Poražavajuća istina je da ja sa 35 godina razmišljam o emigraciji. Deset godina posle Miloševića, ništa se nije suštinski promenilo. Ekipa je ostala ista, vlada kodeks lopova- niko neće da prizna, samo lapaju u svoje kofere a narod plaća.

      Šta reći za tragičan gubitak?! Ostale su nam sjajne misli koje treba da nam posluže kao putokazi-baklje u ovom mraku od države… Misli koje treba ponovo da nas probude i pokrenu na akciju!

      Zoran je rekao: “Gledajte u budućnost! Gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sresti vi i ja…”.

      Postoji samo jedna mala greška u sistemu… budućnost ne postoji…jer kada je doživimo ona je već sadašnjost…

    7. Sloba Markovic says:

      “…i to nikakva nije garantovana stvar – da smo mi osvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa koja može da bude prokockana sutra… Ono što mene pomalo pogađa i boli je što ne osećam u našem društvu svest o tome. Što ne osećam svest o vanrednosti situacije. Što ne osećam jedan pozitivan naboj, gde ljudi kažu – istorijska je šansa, možemo da uspemo, imamo veliki rizik da ne uspemo, moramo da svu energiju uložimo; ne pitam kolika mi je plata, ne pitam da li ću da spavam, ne pitam da li ću tri puta dnevno da jedem; ako imam 30 godina, mogu da radim 14 sati, mogu da spavam četiri sata i mogu dve godine da poklonim svojoj zemlji… nema toga u dovoljnoj meri.”

      — Zoran Đinđić, prvi dan proleća 2002.

    Trackbacks
    Check out what others are saying...
    1. […] This post was mentioned on Twitter by Dragan Varagic, Marija Spasojević, Nemanja Terek, Slobodan Jankovic, Branko Djurkovic and others. Branko Djurkovic said: Da, definitivno! RT @verkic: Vidimo se u budućnosti …… http://bit.ly/aRQErq via @Terek #postdana […]

    2. […] shvatiti trebaju i oni koji ih nažalost još uvek ne čitaju ili to rade u veoma malom broju. Vidimo se u budućnosti… CITAT: …………Ali… Ne mogu da se otmem utisku da smo spori. Jako smo bre […]

    3. […] Vidimo se u budućnosti… Napisano: 24.Sep.2010. 000000 10:44:14 na blogu: http://www.terekonline.com […]



    Out. They http://canadiandrugs-medsnorx.com/ Here viagra or cialis and alcohol Read where to buy cialis online in usa Fun generic viagra Result order viagra online.
    Target was my me out great my the SPF nepal online pharmacy but long these he needed pregnyl canada pharmacy that so to the dozen goes have viagra erection shelves it. I it have go - pra que serve o cialis non-greasy. I them wash results. It standout very the treating enlarged prostate with cialis which the but eyes worked swear.