K’o što već rekoh nije samo Velja-Bager-Magistar-Ilić u Srbijici imao bliski susret sa pesnicama… Ljubav prema pesnici – kao najefikasnijem rešenju raznih vrsta sporova bila je ovih dana dostigla svoj zenit. Baš nekako na dan zaljubljenih… Da krenemo redom…
Taman kad smo se navikli na činjenicu da je Srbija dobila novog duhovnog vođu – sećate se tog radosnog događaja, taman kad smo pomislili da je pravoslavna pastva “uplovila u mirnu luku” osvane vest da je Sinod SPC razrešio vladiku Artemija. Odmah mi pade na pamet replika – “A bio je dobar čovek”. Pa onda rekoh sebi “Nemoj tako Nemanja, nije se čovek još upokojio” – al’ da zlo bude veće baš tu rečenicu izgovorio je umirovljeni vladika Atanasije par dana kasnije želeći da nam objasni da nije vladika Artemije baš za sve kriv – jer on je dobar čovek, al’ ga zavedoše dušmani.
Dakle, Sinod je posumnjao da u finansijsko-materijalnom poslovanju eparhije Raško-prizrenske postoje određene nepravilnosti! Za one neupućene i eparhije imaju finansijsko poslovanje. U prevodu – vrte se i tu pare. I to vrlo često ogromne. A gde su pare i ljudi na jednom mestu – hoće da dođe do malverzacija. Sad smo saznali da ako vršiš malverzacije radnim danima – pa se onda u nedelju na liturgiji ispovediš – Bog ti oprosti grehe, već u nedelju posle ručka si tako reći bez greha… Pa u ponedeljak možeš ponovo da se vratiš na malverzacije. I tako godinama. E sad, problem je u tome što se uvek pojavi neko ko pokvari igru… I pošalje ti komisiju u kojoj su Amfilohije i Grigorije da te saslušava… Mislim da čuje tvoje argumente i da ti trkeljiše, oprostite, proverava papire. A u našem narodu nije popularno proveravati papire koji prate poreklo i tokove novca. Ta se rabota oduvek u Srba smatrala za jeres. Još u doba nepismenog Miloša Obrenovića popreko su gledali ove pismeme – jer su umeli da čitaju… I još od tad posebno popreko gledamo sve koji proveravaju papire…
Nešto kasnije smo čuli da dve komisije SPC proveravale poslovanje (čitaj: gde su pare) eparhije Raško-prizrenske. Prva komisija bila je “da sasluša argumente” još 2006. godine. Tu se javila moja prva nedoumica: šta je Crkva radila od 2006. do 2010. godine radila? Zašto se nije reagovalo? Šta je radilo državno tužilaštvo Majke Srbije? Te odgovore nam niko nije dao… Bog zna.
Sve u svemu, izgleda je pored Boga i Artemije znao šta se dešava u poslovanju (čitaj: gde su pare) pa nije baš svojevoljno pristao da mu se trkeljiše po ‘bogougodnom’ poslovanju. I baš zato što nije pristao Sinod je zaključio da će morati da ga sklone. I sklonili su ga.
Uveren sam da će vernici, sveštenstvo i monaštvo sa olakšanjem prihvatiti odluku Sinoda.
vladika Irinej bački
Dok je Sinod zasedao desio se ispred Patrijaršije nesvakidašnji događaj. Okupilo se nešto monaha koji su pevali duhovne pesme i time pružali podršku Artemiju. Tu sam imao još jednu nedoumicu: dal je u pitanju Sindikat SPC? Pa reko’, kad već imaju “finansijsko-materijalno poslovanje” verovatno imaju i sindikat. Neko ko se bori za prava božijih radnika… Znate ono, radno vreme, uslovi rada, povezivanje radnog staža… Ipak nije bio Sindikat. Još nije osnovan.
Ipak, nisam skroz promašio temu – jeste bilo u pitanju povezivanje radnog staža. Simeon Vilovski (zapamtite to ime) sekretar prepoštenog vladike Artemija, zadužen baš za onaj deo finansijsko-materijalnog poslovanja je shvatio da nepovezan radni staž može da bude jako veliki problem. I zato je sebi povezao nekoliko godina radnog staža novcem koji je napaćeni srpski narod slao svojoj srpskoj braći na Kosovu. Simeon je valjda “širokim tumačenjem” došao do zaključka da je i ona ‘srpski brat’ toj srpskoj braći – pa je probleme krenuo da rešava od sebe. Ne kaže se u našem narodu džabe “Bog je prvo sebi stvorio bradu”. Nije dokazano da je Bog zaista stvorio tu bradu – a nije dokazano ni to da je Simeon sam sebi povezao taj staž. Bar ne javno. Bar ne još uvek. Ako ste se, kao i ja, zapitali “Gde je, bre, taj Simeon – da ga ja nešto pitam…” – čovek je na grčkoj primorju. Kao dobar ekonom odlučio je da prištedi – pa je na (dugo)godišnji odmor otišao u Grčku, ali u pred sezoni. Jeftinije je. Kad će da se vrati? Još jedna nedoumica. Bog zna.
Blic strip by Marko Somborac - www.blic.rs
Kad je sve krenulo, javili su se i analitičari ili ti “poznavaoci crkvenih prilika” da nam kažu da je ovo samo početak mudre politike koju nodi naš novi Patrijarh… Onda smo čuli da je Artemije fasovao između ostalog i zbog toga što je javno kritikovao srpsku vladu po pitanju politike vezane za Kosovo… Ali meni je najzanimljiviji bio detalj koji je izneo “poznavalac prilika” Ranđel Nojkić, koji nas je potsetio da je bivši sekretar eparhije Zoran Grujić, zvani Gruja, već zaglavio što bi mladi rekli “tvorza” zbog trošenja crkvenih para u privatne svrhe… Znači Simeon je čovek tradicionalista. “Čuva – što je dobro.” Kao TetraPak.
Sinod odlučio – Artemije privremeno “suspenzovan” – Atanasije imenovan za administratora eparhije.
I to bi trebalo da bude to. Al’ onda srpsko sveštenstvo odlučuje da iskaže svoju veliku ljubav prema mirnom rešavanju problema. Odmah po dolasku u manastir administratora Atanasija i vikara mu Teodosija desila se podela na naše i njihove. Jedni kažu da da su naši bili ispred – a njihovi unutra, drugi obratno. Kako bilo, ispred manastira u Gračanici skupila se ekipa “branilaca vere” (izgleda opet članovi Sindikata u osnivanju) iz manastira Crna reka. Ako vam ime zvučio poznato, to je onaj manastir gde su lečili nekih 200 narkomana – lopatama. Između ostalih metoda, naravno. Isti onaj manastir gde su ti isti ljudi plaćali “lopatoterapiju” 350 evra mesečno. Isti onaj manastir koji nije bio obavezan da na prihod od 200 puta 350 evra mesečno uplati ni dinar poreza Majci Srbiji. Po zakonu, naravno. E, ta braća, Brate, iz Crne reke, podržana drugarima “Kosovo-za-patike-Obraz-1389″ je došla da od Suspenzovanog Artemija uzme blagoslov. Za šta blagoslov – nedoumica. Zašto baš taj dan – a ne dan ranije… Nedoumica. Bog zna.
E onda su izašli “poštovaoci odluke Sinoda” sa druge strane vrata manastira i tu je došlo do izvesne pometnje. Malo za kosu – malo za bradu. Malo “Mrš!” Hrišćanski. Ko tebe kamenom – ti njega s’ dva. Posle je bilo mirno. Intresantan detalj je da su “Boj na Kosovu” između ekipe “lopatara” i ekipe “poštovalaca” morali da regulištu pripadnici “čuvara svete srpske zemlje” KPS i KFOR. I posle su nam Šiptari krivi za situaciju na Kosovu? Jel’?
I opet smo čuli kako je Artemija smenio Tadić – al’ nisu bile pare u pitanju. Ne, nije bila u pitanju SMS akcija donacije za gladne na Kosovu. Nije bilo povezivanje staža. Ne. Nije delegacija Audi-a pravila problem zbog neisplaćene rate za vozni park… Ne. Nego je u pitanju bila sveta srpska zemlja – Kosovo. Artemije je stao na branik otadžbine – al mu se strane obaveštajne službe mešaju u posao. I to sve preko Tadića. Pare od eparhije nisu proneverene – to je samo Simeon uzeo beskamatni kredit. U ime Sindikata. Samo nije imao pečat – jer Sindikat još nije osnovan.
Dobra stvar za Artemija je što su mu dozvolili da boravi u manastiru, uz blagoslov Atanasija. A loše stvari su što je Simeon otišao u Grčku na (dugo)godišnji odmor i što mu je Atanasije došao. I neće da ode. Bar ne uskoro. A Atanasije nije čovek za potcenjivanje. Toga bi se sećao i pokojni Sloba Milošević – da je živ. Atanasije reče da je provaljivanje u manastir bunt protiv SPC, a ono što nije rekao je da on nije pokojni Pavle. Njega neće moći baš svako da zaobiđe u toj priči. Još jedna loša vest je i da je cela priča izašla iz okvira Crkve. Sad je i MUP po nalogu Visokog tužilaštva pokrenuo istragu o finansijskim malverzacijama saradnika Suspenzovanog Artemija. Sad, da li će i on da odgovara kao odgovorno lice – eto još jedne nedoumice. Pogađate već… Bog zna.
Još jedna nedoumica je hoće li neko da ispita sve gluposti koje dolaze iz redova SPC ili samo ovu. Hoće li Suspenzovani Artemije Prepošteni da bude samo žtveno jagnje na ognju medijske kampanje ili će neko i Vasi Kačavendi da postavi delegatsko pitanje “Odakle ti lova, frajeru! Odakle ti lova!”… Bog, naravno, zna.
Dobra vest je da je odabran zaštitnik nasleđa SPC na Kosovu, šef Grčke kancelarije za vezu u Prištini Dimitris Mocopulos. Da li će on imati ingerencije da štiti nasleđe SPC i od preosvećenih vladika kad preteraju (“Ljudi mnogo kradete! Da kraduckate po malo, pa da vas tolerišem!” – mr. Velja Bager Ilić) – to naravno samo Bog zna.
Nisam pisao nekih desetak dana… Malo nisam imao vremena, malo nisam imao želje… Ipak, toliko se toga izdešavalo da je greh da se čovek ne osvrne…
Vest koja me je zaista obradovala je da je ovaj narod imao dovoljno ljudskog u sebi da pomogne da Vanja Pilipović, devojka kojoj je jedina nada za život transplantacija srca, dobije 100000 evra, a time i priliku da se nađe na listi čekanja za novo srce i nastavi borbu za svoj život! I to je zaista lepa vest. Što zbog Vanje – što zbog svih nas. Ipak smo pokazali da nam se svest u narodu, bar na ovu temu, lagano vraća u normalu. Prestali smo da mislimo samo na sebe. Kako reče Vanjin otac “…desio se narod”. I to je manje – više jedina dobra vest.
Od svih ostalih vesti ti dođe da lupiš pesnicom o sto i kažeš “Dosta!”. Al’ pesnica je omiljena u Srbiji – pa sve i da hoćeš da budeš prvi, uvek te neko preduhitri u upotrebi iste.
Velja Ilić – s’ leđa – u paketu!
Blic strip by Marko Somborac - www.blic.rs
Taman kad sam mislio da je Veljina konačna odluka da ne uđe u tzv. VIP Veliki brat na Purpurnoj televiziji bila zaista konačna “kao grom iz vedra neba” prolomi se vest na svim, ama baš svim medijima da je Velimir Velja-Bager-Sve-U-Paketu Ilić napadnut u centru grada! U sred bela dana. Reko’ dal’ je moguće?! Pa ko sme Velju da dira? Već sam pomislio da je neko od ovih njegovih Čačana došao u Beograd da mu objasni neke stvari… Poznajem nekolicinu ljudi iz Čačka i doslovce ni od jednog još nisam čuo kakvu lepu reč o Velji. Svi ga nešto kude… Uvek kažem nemojte ljudi tako – pa nije Voja Koštunica. Ipak je to naš Velja. Al’ ovi iz Čačka nemaju razumevanja za moje simpatije… Zato sam i mislio da je došao neko od njegovih…
Prišao izvesni Dejan Stojadinović, za koga smo kasnije čuli da ima i Facebook nalog, da nije odslužio vojsku, da je odgovoran za globalno zagrevanje… Elem, prišao Deki, rekao Velji da su i on i Mlađa… Kako koji Mlađa? Pa naš Mlađa. Dinkić. Znači i on i Mlađa su isti “otpadni produkt” da se tako izrazim i lepo upotrebom starog srpskog oruđa za mirno rešavanje sporova objasnio Velji Bageru šta misli o njegovom političkom angažmanu. Sa dva tri krakta polu krošea…
E, sad tu se javlja nekoliko ključnih nedoumica… Od ozleđenoga Velje smo odmah po završetku incidenta uspeli da čujemo da ga je Dejan udario mučki s leđa… E, sad na snimku se vidi da mu je Stojadinović prišao pričino frontalno… Al’ valjda ne može da se kaže prišao mi “mučki s preda” – jel?
I taman kad sam hteo da kažem da nema smisla da razno razne budale napadaju političare, koji god da su, po centru glavnog grada… Čujem na snimku kako Velja viče “Ne dajte da pobegne…”. Tu mi je laknulo… Reko nije Velja toliko ozleđen, čim ima vremena da misli na Dejana. Onda se setim da je to isti onaj Velja koji je šutnuo novinara u sred intervijua – pa reko’, neće njega noge da izdaju tako lako! Vežbao je!
I bio sam u pravu. Nije Velji bilo tako jako loše. Odmah je mogao da da izjavu novinarima. I tu nam je svima rekao da nije trebalo da se smejemo kad je on rekao da nosi oružije. Jer, eto, danas ga greškom nije poneo i napade ga budala! I zar je greh lišiti života takvog ološa, pita se Velja, sve onako pred kamerama! I tu se meni javi druga dilema… Treba li našim javnim ličnostima zaista davati imunitet za sve i svašta… Pa i za izgovorenu reč? Jer čemu oni uče omladinu u ovoj državi? Ako imaš dovoljno dobar razlog – po sopstvenoj proceni, možeš da potegneš pištolj i ubijš skota. U sred bela dana – u centru Beograda… Ili već gde god ti odgovara.
Bolje da ne razmišljam šta bi se desilo da Velja nije žurio na javni skup, pa da nije zaboravio da ponese pištolj. Bilo bi svašta… Kad je Šešelj mogao da ga vadi (pištoj!) na studente – što ne može Velja na Ovoga?!
I opet sam u nedoumici, šta bi se desilo da je kojim slučajem onaj novinar imao pištolj kod sebe – kad ga je siroti Velja Bager šutnuo? Pa ga novinar izvadi (pištolj!) i reši svoje probleme sa Veljom…
Ili je jedno kad si poslanik i revolucionar – a drugo kad si bedno piskaralo?
I onda čujem da je siroti Velja zaglavio u bolnicu… Valjda mu je toliko skočio pritisak što je zaboravio da ponese pištolj – da su morali u Kliničkom da mu ga spuštaju. Pritisak. Al, razumem ja Velju. Iznervira se čovek kad vidi da niko od onolike svite pratilaca iz stranke nije poneo pištolj! Pa zar čovek mora na sve sam da misli?! Čemu mu služe toliki članovi stranke!? Radikali bi do sad povadili i duge cevi zaostale iz Bosne i Hrvatske… A ovi Veljini ništa. I kako čoveku da ne skoči pritisak. Sva sreća, Velja je dobro. Ne brinite. Pušten je na kućno lečenje. Inače, Velja je konstatovao da je napadač simpatizer režima. Ajde?! Ja sam stvarno mislio da je nejgov simpatizer… Pa mu zato lupio šamar (model Milutin Mrkonjić 2010.) – kad ono Stojadinović “branilac demokratije”. Bilo kako bilo Stojadinović je dobio fan page na Facebook-u i rešenje o određivanju pritvora do 8 dana.
Doduše, zli jezici kažu da se unapred znalo da će ovo da se desi… Al’ to kaže i Bećkovićka, ista ona što joj se Velja, onomad obraćao “u-paketu!” pa je pitanje ko tu sad laže, a ko izmišlja.
Sve gore navedene nedoumice razrešiće istraga koju će sprovesti nadležni organi. Kako to inače biva u pravnoj državi kao što je naša. Al’ ima jedna nedoumica koju ne verujem da će neko rešiti…
Naime, dan-dva kasnije čujem da je iz MUP-a potvrđeno da Velimir-Velja-Bager-U-Paketu-Ilić ima uredno izdatu dozvolu za N-O-Š-E-NJ-E oružija. Tu se javlja sledeća nedoumica: Ko ovde nije normalan?! Ne verujem da će mi istražni organi odgovoriti na to pitanje.
Da me ne shvatite pogrešno. Osuđujem svaki napad. A to znači sledeće: Osuđujem kad Milutin lupa novinaru šamar. Izvinio se. Osuđujem kad Velja šutira novinara. Mogao bi da se izvini kao Mrka. Osuđujem kad Stojadinović nokautira Velju. Mogao bi on da se izvini, kao Mrka! Pa da se onda svi lepo izljube – popiju po jednu i svako na svoj radni zadatak. Izbori su blizu. Valjda neće i ovaj Stojadinović da se kandiduje… Sudeći po tome kako mu raste rejting na Facebook-u – napravio bi ozbiljnu pometnju na političkoj sceni!
I hteo sam da vam pišem o još koje čemu što se desilo, ali sam opet preterao sa dužinom teksta… Pa ću ostale teme naknadno obraditi…
Naravno da nije Stojadinović jedini upotrebio pesnice ovih dana… Bože sačuvaj. Blagoslovite preosvećeni.
Vanja Pilipović - "Srce za Vanju"
Vanja Pilipović je rođena 10.03.1991. godine i živi u Sonti.
Voli život baš kao i svako od nas.
Ovaj put njoj je potrebna naša pomoć – baš kao što sutra pomoć može da zatreba vama ili meni.
Zato budite humani i budite brzi.
Reagujte odmah. I ne usput. Idite u banku baš ovim povodom. Ne postoji mala donacija.
Ovo ne može da čeka. I ne treba da čeka.
Broj dinarskog računa u NLB banci je 310-0210100336655-83
U istoj banci otvoren je i devizni račun 02-315-0031209.4
SWIFT: CONARS22- Acc No.USD 3582023703001
NLB BANKA A.D.BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 165v
11070 – Novi Beograd-Serbia,
Ime primaoca: Vanja Pilipovic
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia
Aktivnosti blogera za sada možete videti na blogovima Dragan Varagić, Džepna Venera, Čarolija, Ivanizmi, Šaputalica, a na blogu IT kutak je napravljen mirror originalnog flash sajta o detaljima akcije. Akcija traje! Priključite se akciji #SrceZaVanju na Twitter-u ili FB grupi.
Pisao sam o stvarima koje čine našu svakodnevicu… Želeo sam to da podelim sa svima vama koji odvojite nekoliko minuta i pročitate par redova ovde…
U prethodnom tekstu zaobišao sam temu Gazele… Ali vi niste. U komentarima ste se odmah pitali gde je… Tu je. Još uvek. I kao i na mnoge druge teme i ovde je primenljiva ona stara dobra iz serije “Đekna” – “… a dokle će – ne znamo!”
I zaista, ovih dana imam utisak da više niko nema pojma “dokle će” još Gazela.
Blic Strp by Marko Somborac - www.blic.rs
Međutim, ovu priču bih, ako mi dozvolite ipak krenuo sa jedne sasvim druge strane. Ovaj put zaista dobre vesti. Ne kao prošli put. Sad stvarno dobre.
Novak Đoković je drugi teniser planete. Prvo, svaka čast Nole. I svaka čast celom timu ljudi koji te prati. Tako to ide kad neko uloži gomilu sopstvenog rada. I posveti se nečemu zaista. Nemam nikakvu dilemu da će Nole biti No. #1. Sasvim sigurno. Pitanje je momenta. Noletova zarada meri se u milionima evra. I na tome svaka čast. Pošteno zarađeno. I baš tu se vraćamo na priču sa početka ovog teksta. U Srbiji ima mnogo onih čija se imovina takođe meri u milionima različitih valuta, ali malo onih koji mogu da se pohvale da imaju čist “ulaz-izlaz” kod računovođe.
Ajde da za momenat zaboravimo klasične lopove, dilere droge i ostale “umetnike” kako voli da ih nazove jedan od mojih omiljenih novinara Miša Vasić… “Umetnike” ostavljamo po strani… Za sad. Ajde da se osvrnemo na to šta i kako rade gospoda. Oni koji su do juče bili “stručnjaci” i vodili razno razna javna preduzćea u ovoj državi. U ime svih nas koji plaćamo porez. A da, i za naše opšte dobro.
Evo, npr. gospodin Branislav Uskoković, koji je na svoju sreću, a na nesreću svih onih koji pošteno plaćaju porez u Beogradu, imao priliku da bude direktor Elektrodistribucije Beograd, ostao je bez dela imovine, koja mu je oduzeta po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Oduzeta mu je jedna vila, jedna kockarnica, jedna ciglana sa nekih 77 hektara zemlje. Procenjeno je da samo vila vredi oko 2 miliona evra, a ciglanu je gospodin kipio za 700000 evra (odvajajući od usta… ma da nije poznato tačno čijih…), a ta fabrika vredi nekih 6 miliona evra. Ako ste propustili da obratite pažnju na biografiju dotičnog gospodina, još u avgustu je najavljeno da će mu biti oduzeto 6 od 30-ak stanova koje poseduje…
Prema izveštaju Kriminalističke policije objavljenom još 2002. godine, Uskoković i članovi njegove uže porodice vlasnici su više od 30 kuća, stanova i poslovnih objekata u Beogradu.
Ima li potrebe da postavljam pitanje koliko ko od vas koji ovo čitate ima stanova u sopstvenom vlasništvu…? Odgovorite na to pitanje sami sebi. Tiho.
Nije on jedini primer… Na žalost.
Ovih dana čuli smo (ponovo!) za još jednog gospodina. Ignjatović, Dragan Ignjatović. A, jel zvuči kao James Bond?! Ne. Ni meni. Al’ dobro, sve jedno, dotični gospodin će ovih dana ostati bez milion evra na kontu. Kažu da je malo prao novac, a onda tako čist, opran, čuvao u jednoj švajcarskoj banci. Da ga ne pokradu valjda. Da, 1000000 evra. Opet, bolje da ne pitam koje vam je stanje na bankovnim računima? Jel legla plata? Odgovorite opet sebi, tiho.
I sad se ja pitam nekoliko stvari… Prvo, dobro Gospodo, dokle bre više? Drugo, muči me već dugo pitanje, kako se danas u Srbiji postaje gospodin? U vreme kraljevine tačno se znalo ko su gospoda. Čak i u vreme komunizma se znalo ko je gospodin – a ko drug. Mi danas izgleda nismo baš sigurni ko su nam gospoda. Svako malo pa izleti neki Gospodin i iznenadi nas… Dal’ sa ciglanom, dal sa milionom nečega.
I nekako baš tu moram da se vratim na temu Gazele. I kad pričamo o tome, opet nam se neizbežno pojavi neka gospoda… Ovde mislim na one koji su bili zaduženi da održavaju Gazelu ili da nam bar jave da će uskoro da se raspadne, direktore JP “Putevi Srbije” gospodu Jocića (bivšeg) i Drobnjaka (sadašnjeg). Pitam se zašto je bilo potrebno da se “okruni” srednja traka i da pola Gazele mora da bude zatvoreno, pa da se dotična gospoda pojave u medijima da pričaju o Gazeli? Zar je Gazela problem koji je nastao pre 3 dana?
E, onda su se javili i političari, LDP tražio sednicu skupštinskog odbora… Da i oni kažu da ne može više ovako? Opet se pitam zašto se niko nije javio bar maaaalo ranije?
I onda čujem gradonačelnika Đilasa koji u Kažiprstu ljutito govori o tome kako nije lepo od stranih kreditora da nas dalje ucenjuju! Ne može Beograd više da čeka (u prevodu: srušiće se Gazela) Evropsku banku da se odluči. Ako do 15. marta ne dobijemo odobrenje za kredit, uzeće Beograd kredit kod komercijalnih banaka, reče Dragan. Kaže, pričao je i sa Mirkom… valjda uz kafu… I dogovorili su se sve. Ako ne bude kredita – naći će se pare na drugoj strani… I sve to zvuči potpuno ok…
Al’ se ja opet pitam – zašto tek sad? Zašto moramo sad da “krpimo” Gazelu, dok čekamo 15. mart, pa onda tek da shvatimo da je moglo i drugačije? Zašto svaki most prvo mora da počne da se “kruni” pa da se mi setimo da “ne može više da se čeka”?
E, onda je pred kraj Kažiprsta Đilas rekao još nešto, sa čime se slažem… Ovde ljudi stalno kritikuju i kaže Dragan, dajte neki predlog kako nešto da rešimo…
Evo, ako mi dozvolite, ja bih nešto da predložim… Spominje se ta neka cifra od 30 miliona evra koja je navodno potrebna za Gazelu. Evo, moglo bi nekih desetak milona (grubo računato) da se obezbedi do Gospode koju sam gore pominjao… I ako od “Umetnika” kojih takođe imamo viška, obezbedimo još desetak, kad im se oduzmu sve kuće, stanovi, štekovi, keš, kolica… Onda građanima Srbije, vama i meni ostaje da uložimo mnogo manje kroz porez u obnovu Gazele.
Eto. To je moj predlog. 10 miliona Gospoda, 10 “Umetnici”… Ostalo može i na neki kredit. Komercijalni. U nekoj banci koja radi puno radno vreme – molim vas. Samo brzo – jer “dokle će, ne znamo”.
Uskoro će svi mogući sastanci, odbori, razgovori, dogovori, pregovori… Pa ćemo videti da li je moj predlog prihvaćen.
Ako neko sazna ovo pre mene, molim vas, javite mi.
I još nešto, da li samo meni nije jasno kako to ministar trgovine zna da gas može da pojeftini za 10%, a direktor javnog preduzeća kaže da ne može? Ko je kome tu nadređen? Ko zna? I da li iko nešto tačno zna?
Javite mi i to – ako neko sazna pre mene. Molim vas.
Verovali ili ne… Danas “doktor Igi” drži koncert u Sava Centru, a počeo je i tzv. “VIP” Veliki brat – šta god to značilo danas u Srbiji.
