TerekOnLine.com

WeekNews: No matter what…

Napisao Rain_Man | 9. March 2010. | Kategorija: Res Publica, Week News | Do sada 0 komentara

U jednoj nedelji toliko stvari… Tek onako, iz rukava, bar tri datuma koji bi trebalo da imaju neko značenje u ovoj zemlji. 8. mart – Međunarodni dan žena

Međunarodni dan žena, 8. mart obeležen je brojnim manifestacijama koje su organizovale nevladine organizacije da bi ukazale na loš položaj žena u društvu.

9. mart – Godišnjica velikih demonstracija

1991. U Beogradu su održane prve velike antirežimske demonstracije. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Poginuli su jedan demonstrant i jedan policajac. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su narednih dana beogradski studenti.

12. mart – Godišnjica ubistva Premijera Srbije dr Zorana Đinđića

Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno.

Uvek kad dođe ovaj mart i ovi datumi, svaki put se iznova zapitam da li je moguće da su sva tri datuma zapravo potpuno obesmišljena? I rekao bih da jesu.

8. mart tzv. “dan žena” u Srbiji se već tradicionalno pretvara u priliku da cvećari progaju ogromne količine karamfila, afričkih ljubičica (obavezno u očajnom stanju!), ruža i koje čega sve ne. Takođe tradicionalna prilika da se u onim kolektivima gde se još uvek radi (uprskos privatizaciji!) ode ranije s posla, na tzv. “proslave” 8. marta, gde se uglavnom muški deo kolektiva – kolektivno intoksinira dovoljnim količinama alkohola. Taman dovoljnim da zaborave zbog čega su tu uopšte došli, kao i to da osim polu pijanih koleginica kod kuće imaju žene koje takodje “slave” 8. mart. Smisao 8. marta retko ko od njih je mogao da zaboravi – jer ga je retko ko od njih zapravo ikada i znao.

Na žalost i najveći broj žena sveo je 8. mart na gore pomenute karamfile, odlazke u parfimerije (da se pokupi poklon od firme ili istera nešto para iz novčanika pijanom mužu!) ili priliku da od muškog dela populacije dobije nešto malo pažnje koju bi trebalo da dobiju svaki dan. Doduše, uvek se ispostavi da se oko osmog marta uvek pojavi i velika količina razno raznih boraca za prava žena – mahom onih koje tokom ostalog dela godine nigde ne možemo videti.

Naravno, ovde je reč o onom delu populacije koja navodno “slavi” 8. mart. U isto vreme postoji ništa manji broj ljudi od kojih cvećari, baš tog dana, neće oteti pare, onih koji tog jutra neće čestitati ni jednoj ženi 8. mart. Uglavnom zbog toga što ženu zapravo poštuju. Naravno i ovu grupu ljudi predvode žene, mahom one koje zapravo znaju šta ovaj praznik obeležava, one koje baš nisu oduševljene onim što su dobile, uz ono pravo glasa, za koje se tako grčevito borila tetka Klara. Sve ređe i ređe neko obrati pažnju na rezultate za skoro 100 godina emancipacije žena. Doduše, uvek se nađe neki zanimljiv rezultat te rasprave treba li čestitati 8. mart. Kao zanimljivo štivo toplo preporučujem tekst @NikiBGD na pokojnom blogu “Sisala Vesla”.  Zanimljivo žensko mišljenje na temu jednakosti polova…

Nije ni muškarcima lako. Oni koji se ipak odluče da “obleže” 8. mart kakvim divnim karamfilom ili na sličan način, često se izlažu opasnosti da završe sa lakim do teškim telesnim povredama, a da uz to čuju i ono čuveno “noćas spavaš na kauču”. E, Klaro, Klaro! Gde je tu ravnopravnost?!

Ipak, lepo je čuti da neke od pripadnica definitivno lepšeg pola No Matter What nebi promenilo svoje pravo da bude majka, žena, oslonac kuće i porodice. Neke bi se izgleda “pozvale na garanciju” i vratile to svoje precenjeno pravo glasa u zamenu za druge bitnije stvari koje su se “usput” izgubile. Poštujem. Vrlo.

I ne stigne čovek pošteno ni da se istrezni od osmomartovskih proslava, a osvane 9. mart. Ništa manje obesmišljen. Dan kada je Trg Republike, po prvi put pokazao koliko naroda zapravo nije oduševljeno proizvodom koji se zove “Slobodan Boba Milošević”. Dan kada je politička elita u Srbiji počela da shvata u kom smo pravcu krenuli kao zemlja, kad smo svi počeli da shvatamo da mora da nas bude “više” da bi smo nešto promenili… Dan kada je mnogo toga počelo. Dan kada je Vuk Drašković postao značajna politička ličnost u Srbiji, dan kada smo možda po prvi put u “akciji” videli i mnoge druge političke lidere. Dan kada je i Boban shvatio da je vrag odneo šalu, pa izveo prvo policiju – a potom i vojsku, sa sve tenkovima. Dan kada je poginulo dvoje ljudi stojeći na dve različite polarizovane strane – istog naroda. Dan koji je pokazao da će 5. oktobar jednom osvanuti. Sve je to bio taj jedan jedini dan. Čuveni 9. mart.

A danas? Danas većina političkih aktera ostavlja cveće na različitim lokacijama po Beogradu. Vuk Drašković skuplja jeftine političke poene (manje više potpuno beskorisne!) i lamentira nad svojom političkom ulogom u svrgavanju Miloševića, kao i nad svojom političkom karijerom koju je u među vremenu maestralno srozao do nivoa statističke greške.

I u ovom slučaju, ima mnogo onih koji su taj dan gutali suzavac, tukli se sa “narodnom policijom” i stavljali glavu u torbu – a danas bi se, nezadovoljni proizvodom koji su dobili,  pozvali na garanciju i vratili proizvod – možda u zamenu za neki dobar film na tadašnjoj NTV Studio B. Kada bi samo imali takvu priliku…

O različitim načinima na koje je do sada obesmišljen 12. mart 2003. kada je ubijen premijer Đinđić, pokušaću da pišem tog dana. U koliko budem imao snage da se ponovo suočim sa tim da ga nema – uglavnom zbog toga što je bio hrabriji i odlučniji od mnogih.

Priliku da se žalimo na neke od prethodnih događaja i njihovih posledica na žalost nemamo.

Ipak, bar je Toshiba odlučila da nas obraduje. Toshiba pokreće regionalnu kampanju kojom promoviše svoj jedinstveni garancijski paket “Garancija bez obzira na sve”.

Nova kampanja podržava našu strategiju putem koje želimo da ljudi shvate da, bez obzira što su Toshiba laptopovi oduvek poznati po svojoj pouzdanosti i kvalitetu, želimo da budemo sigurni da se iskustvo naših korisnika neće ni na koji način izmeniti.

Goran Kurt, marketing menadžer kompanije Toshiba za jugoistočnu Evropu i Izrael

To u praksi znači da No Matter What imate pravo da vratite svoj novi laptop računar brenda Toshiba u koliko njime niste zadovoljni – u prve dve nedelje. Takođe vam je, u prvih godinu dana, omogućen servis ili zamena laptopa u koliko se vaš ljubimac slučajno ošteti. Da stvar bude još bolja Toshiba vam garantuje novi laptop u koliko vam neko ukrade vaš u prvih godinu dana! A to u Srbiji nije nebitan detalj. Još jedan, ništa manje bitan detalj, danas u Srbiji (i ne samo ovde!) jeste i garancija da će vam Toshiba vratiti novac za kupljeni laptop u koliko ostanete bez posla u prvih godinu dana nakon kupovine. Zvuči neverovatno – ali zaista je tako. Sve što treba da uradite je da svoj novi računar registrujete na www.nomatterwhatguarantee.com.

Ova akcija će u našem regionu trajati sve do 11. aprila 2010. i u tom periodu ovakvu garanciju možete dobiti na svaki novi laptop računar brenda Toshiba. Moram priznati da meni zvuči primamljivo. Još ćemo videti šta nam ekipa iz kompanije Toshiba sprema. Ako je istina ono što sam ja načuo – biće tu zanimljivih stvari! Ja verujem svojim izvorima i zato redovno posećujem www.garancijabezobzira.rs.

Još nešto da se razumemo, vreme koje ste odvojili za čitanje ovog bloga za sad ne podleže nikakvoj garanciji… Ovo čitate na sopstvenu odgovornost. Bar dok me ne sretnete u bašti Coffe Shop-a (imaju Hot Spot!) sa bebicom na čijem poklopcu piše “Toshiba”. A, kad se to desi – ko prvi vikne “No Matter What” ima od mene produženi espresso. Sa mlekom ili bez… Kako ko voli.

Tagovi: 8. mart, 9. mart, Dan zena, Garancija, No Matter What

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

WeekNews: Artemije, pesnice i nedoumice…

Napisao Rain_Man | 17. February 2010. | Kategorija: Res Publica, Week News | Do sada 10 komentara

K’o što već rekoh nije samo Velja-Bager-Magistar-Ilić u Srbijici imao bliski susret sa pesnicama… Ljubav prema pesnici – kao najefikasnijem rešenju raznih vrsta sporova bila je ovih dana dostigla svoj zenit. Baš nekako na dan zaljubljenih… Da krenemo redom…

Taman kad smo se navikli na činjenicu da je Srbija dobila novog duhovnog vođu – sećate se tog radosnog događaja, taman kad smo pomislili da je pravoslavna pastva “uplovila u mirnu luku” osvane vest da je Sinod SPC razrešio vladiku Artemija. Odmah mi pade na pamet replika – “A bio je dobar čovek”. Pa onda rekoh sebi “Nemoj tako Nemanja, nije se čovek još upokojio” – al’ da zlo bude veće baš tu rečenicu izgovorio je umirovljeni vladika Atanasije par dana kasnije želeći da nam objasni da nije vladika Artemije baš za sve kriv – jer on je dobar čovek, al’ ga zavedoše dušmani.

Dakle, Sinod je posumnjao da u finansijsko-materijalnom poslovanju eparhije Raško-prizrenske postoje određene nepravilnosti! Za one neupućene i eparhije imaju finansijsko poslovanje. U prevodu – vrte se i tu pare. I to vrlo često ogromne. A gde su pare i ljudi na jednom mestu – hoće da dođe do malverzacija. Sad smo saznali da ako vršiš malverzacije radnim danima – pa se onda u nedelju na liturgiji ispovediš – Bog ti oprosti grehe, već u nedelju posle ručka si tako reći bez greha… Pa u ponedeljak možeš ponovo da se vratiš na malverzacije. I tako godinama. E sad, problem je  u tome što se uvek pojavi neko ko pokvari igru… I pošalje ti komisiju u kojoj su Amfilohije i Grigorije da te saslušava… Mislim da čuje tvoje argumente i da ti trkeljiše, oprostite, proverava papire. A u našem narodu nije popularno proveravati papire koji prate poreklo i tokove novca. Ta se rabota oduvek u Srba smatrala za jeres. Još u doba nepismenog Miloša Obrenovića popreko su gledali ove pismeme – jer su umeli da čitaju… I još od tad posebno popreko gledamo sve koji proveravaju papire…

Nešto kasnije smo čuli da dve komisije SPC proveravale poslovanje (čitaj: gde su pare) eparhije Raško-prizrenske. Prva komisija bila je “da sasluša argumente” još 2006. godine. Tu se javila moja prva nedoumica: šta je Crkva radila od 2006. do 2010. godine radila? Zašto se nije reagovalo? Šta je radilo državno tužilaštvo Majke Srbije? Te odgovore nam niko nije dao… Bog zna.

Sve u svemu, izgleda je pored Boga i Artemije znao šta se dešava u poslovanju (čitaj: gde su pare) pa nije baš svojevoljno pristao da mu se trkeljiše po ‘bogougodnom’ poslovanju. I baš zato što nije pristao Sinod  je zaključio da će morati da ga sklone. I sklonili su ga.

Uveren sam da će vernici, sveštenstvo i monaštvo sa olakšanjem prihvatiti odluku Sinoda.

vladika Irinej bački

Dok je Sinod zasedao desio se ispred Patrijaršije nesvakidašnji događaj. Okupilo se nešto monaha koji su pevali duhovne pesme i time pružali podršku Artemiju. Tu sam imao još jednu nedoumicu: dal je u pitanju Sindikat SPC? Pa reko’, kad već imaju “finansijsko-materijalno poslovanje” verovatno imaju i sindikat. Neko ko se bori za prava božijih radnika… Znate ono, radno vreme, uslovi rada, povezivanje radnog staža… Ipak nije bio Sindikat. Još nije osnovan.

Ipak, nisam skroz promašio temu – jeste bilo u pitanju povezivanje radnog staža. Simeon Vilovski (zapamtite to ime) sekretar prepoštenog vladike Artemija, zadužen baš za onaj deo finansijsko-materijalnog poslovanja je shvatio da nepovezan radni staž može da bude jako veliki problem. I zato je sebi povezao nekoliko godina radnog staža novcem koji je napaćeni srpski narod slao svojoj srpskoj braći na Kosovu. Simeon je valjda “širokim tumačenjem” došao do zaključka da je i ona ’srpski brat’ toj srpskoj braći – pa je probleme krenuo da rešava od sebe. Ne kaže se u našem narodu džabe “Bog je prvo sebi stvorio bradu”. Nije dokazano da je Bog zaista stvorio tu bradu – a nije dokazano ni to da je Simeon sam sebi povezao taj staž. Bar ne javno. Bar ne još uvek. Ako ste se, kao i ja, zapitali “Gde je, bre, taj Simeon – da ga ja nešto pitam…” – čovek je na grčkoj primorju. Kao dobar ekonom odlučio je da prištedi – pa je na (dugo)godišnji odmor otišao u Grčku, ali u pred sezoni. Jeftinije je. Kad će da se vrati? Još jedna nedoumica. Bog zna.

Kad je sve krenulo, javili su se i analitičari ili ti “poznavaoci crkvenih prilika” da nam kažu da je ovo samo početak mudre politike koju nodi naš novi Patrijarh… Onda smo čuli da je Artemije fasovao između ostalog i zbog toga što je javno kritikovao srpsku vladu po pitanju politike vezane za Kosovo… Ali meni je najzanimljiviji bio detalj koji je izneo “poznavalac prilika” Ranđel Nojkić, koji nas je potsetio da je bivši sekretar eparhije Zoran Grujić, zvani Gruja, već zaglavio što bi mladi rekli “tvorza” zbog trošenja crkvenih para u privatne svrhe… Znači Simeon je čovek tradicionalista. “Čuva – što je dobro.” Kao TetraPak.

Sinod odlučio – Artemije privremeno “suspenzovan” – Atanasije imenovan za administratora eparhije.

I to bi trebalo da bude to. Al’ onda srpsko sveštenstvo odlučuje da iskaže svoju veliku ljubav prema mirnom rešavanju problema. Odmah po dolasku u manastir administratora Atanasija i vikara mu Teodosija desila se podela na naše i njihove. Jedni kažu da da su naši bili ispred – a njihovi unutra, drugi obratno. Kako bilo, ispred manastira u Gračanici skupila se ekipa “branilaca vere” (izgleda opet članovi Sindikata u osnivanju) iz manastira Crna reka. Ako vam ime zvučio poznato, to je onaj manastir gde su lečili nekih 200 narkomana – lopatama. Između ostalih metoda, naravno. Isti onaj manastir gde su ti isti ljudi plaćali “lopatoterapiju” 350 evra mesečno. Isti onaj manastir koji nije bio obavezan da na prihod od 200 puta 350 evra mesečno uplati ni dinar poreza Majci Srbiji. Po zakonu, naravno. E, ta braća, Brate, iz Crne reke, podržana drugarima “Kosovo-za-patike-Obraz-1389″  je došla da od Suspenzovanog Artemija uzme blagoslov. Za šta blagoslov – nedoumica. Zašto baš taj dan – a ne dan ranije… Nedoumica. Bog zna.

E onda su izašli “poštovaoci odluke Sinoda” sa druge strane vrata manastira i tu je došlo do izvesne pometnje. Malo za kosu – malo za bradu. Malo “Mrš!” Hrišćanski. Ko tebe kamenom – ti njega s’ dva. Posle je bilo mirno. Intresantan detalj je da su “Boj na Kosovu” između ekipe  “lopatara” i ekipe “poštovalaca” morali da regulištu pripadnici “čuvara svete srpske zemlje” KPS i KFOR. I posle su nam Šiptari krivi za situaciju na Kosovu? Jel’?

I opet smo čuli kako je Artemija smenio Tadić – al’ nisu bile pare u pitanju. Ne, nije bila u pitanju SMS akcija donacije za gladne na Kosovu. Nije bilo povezivanje staža. Ne. Nije delegacija Audi-a pravila problem zbog neisplaćene rate za vozni park… Ne. Nego je u pitanju bila sveta srpska zemlja – Kosovo. Artemije je stao na branik otadžbine – al mu se strane obaveštajne službe mešaju u posao. I to sve preko Tadića. Pare od eparhije nisu proneverene – to je samo Simeon uzeo beskamatni kredit. U ime Sindikata. Samo nije imao pečat – jer Sindikat još nije osnovan.

Dobra stvar za Artemija je što su mu dozvolili da boravi u manastiru, uz blagoslov Atanasija. A loše stvari su što je Simeon otišao u Grčku na (dugo)godišnji odmor i što mu je Atanasije došao. I neće da ode. Bar ne uskoro. A Atanasije nije čovek za potcenjivanje. Toga bi se sećao i pokojni Sloba Milošević – da je živ. Atanasije reče da je provaljivanje u manastir bunt protiv SPC, a ono što nije rekao je da on nije pokojni Pavle. Njega neće moći baš svako da zaobiđe u toj priči. Još jedna loša vest je i da je cela priča izašla iz okvira Crkve. Sad je i MUP po nalogu Visokog tužilaštva pokrenuo istragu o finansijskim malverzacijama saradnika Suspenzovanog Artemija. Sad, da li će i on da odgovara kao odgovorno lice – eto još jedne nedoumice. Pogađate već… Bog zna.

Još jedna nedoumica je hoće li neko da ispita sve gluposti koje dolaze iz redova SPC ili samo ovu. Hoće li Suspenzovani Artemije Prepošteni da bude samo žtveno jagnje na ognju medijske kampanje ili će neko i Vasi Kačavendi da postavi delegatsko pitanje “Odakle ti lova, frajeru! Odakle ti lova!”… Bog, naravno, zna.

Dobra vest je da je odabran zaštitnik nasleđa SPC na Kosovu, šef Grčke kancelarije za vezu u Prištini Dimitris Mocopulos. Da li će on imati ingerencije da štiti nasleđe SPC i od preosvećenih vladika kad preteraju (“Ljudi mnogo kradete! Da kraduckate po malo, pa da vas tolerišem!” – mr. Velja Bager Ilić) – to naravno samo Bog zna.

Tagovi: Artemije, MUP, Nedoumice, Pesnice, poslovanje, Simeon, SPC

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

WeekNews: Velja, pesnice i nedoumice…

Napisao Rain_Man | 15. February 2010. | Kategorija: Res Publica, Week News | Do sada 1 komentara

Nisam pisao nekih desetak dana… Malo nisam imao vremena, malo nisam imao želje… Ipak, toliko se toga izdešavalo da je greh da se čovek ne osvrne…

Vest koja me je zaista obradovala je da je ovaj narod imao dovoljno ljudskog u sebi da pomogne da Vanja Pilipović, devojka kojoj je jedina nada za život transplantacija srca, dobije 100000 evra, a time i priliku da se nađe na listi čekanja za novo srce i nastavi borbu za svoj život! I to je zaista lepa vest. Što zbog Vanje – što zbog svih nas. Ipak smo pokazali da nam se svest u narodu, bar na ovu temu, lagano vraća u normalu. Prestali smo da mislimo samo na sebe. Kako reče Vanjin otac “…desio se narod”. I to je manje – više jedina dobra vest.

Od svih ostalih vesti ti dođe da lupiš pesnicom o sto i kažeš “Dosta!”. Al’ pesnica je omiljena u Srbiji – pa sve i da hoćeš da budeš prvi, uvek te neko preduhitri u upotrebi iste.

Velja Ilić – s’ leđa – u paketu!

Taman kad sam mislio da je Veljina konačna odluka da ne uđe u tzv. VIP Veliki brat na Purpurnoj televiziji bila zaista konačna “kao grom iz vedra neba” prolomi se vest na svim, ama baš svim medijima da je Velimir Velja-Bager-Sve-U-Paketu Ilić napadnut u centru grada! U sred bela dana. Reko’ dal’ je moguće?! Pa ko sme Velju da dira? Već sam pomislio da je neko od ovih njegovih Čačana došao u Beograd da mu objasni neke stvari… Poznajem nekolicinu ljudi iz Čačka i doslovce ni od jednog još nisam čuo kakvu lepu reč o Velji. Svi ga nešto kude… Uvek kažem nemojte ljudi tako – pa nije Voja Koštunica. Ipak je to naš Velja. Al’ ovi iz Čačka nemaju razumevanja za moje simpatije… Zato sam i mislio da je došao neko od njegovih…

Prišao izvesni Dejan Stojadinović, za koga smo kasnije čuli da ima i Facebook nalog, da nije odslužio vojsku, da je odgovoran za globalno zagrevanje… Elem, prišao Deki, rekao Velji da su i on i Mlađa… Kako koji Mlađa? Pa naš Mlađa. Dinkić. Znači i on i Mlađa su isti “otpadni produkt” da se tako izrazim i lepo upotrebom starog srpskog oruđa za mirno rešavanje sporova objasnio Velji Bageru šta misli o njegovom političkom angažmanu. Sa dva tri krakta polu krošea…

E, sad tu se javlja nekoliko ključnih nedoumica… Od ozleđenoga Velje smo odmah po završetku incidenta uspeli da čujemo da ga je Dejan udario mučki s leđa… E, sad na snimku se vidi da mu je Stojadinović prišao pričino frontalno… Al’ valjda ne može da se kaže prišao mi “mučki s preda” – jel?

I taman kad sam hteo da kažem da nema smisla da razno razne budale napadaju političare, koji god da su, po centru glavnog grada… Čujem na snimku kako Velja viče “Ne dajte da pobegne…”. Tu mi je laknulo… Reko nije Velja toliko ozleđen, čim ima vremena da misli na Dejana. Onda se setim da je to isti onaj Velja koji je šutnuo novinara u sred intervijua – pa reko’, neće njega noge da izdaju tako lako! Vežbao je!

I bio sam u pravu. Nije Velji bilo tako jako loše. Odmah je mogao da da izjavu novinarima. I tu nam je svima rekao da nije trebalo da se smejemo kad je on rekao da nosi oružije. Jer, eto, danas ga greškom nije poneo i napade ga budala! I zar je greh lišiti života takvog ološa, pita se Velja, sve onako pred kamerama! I tu se meni javi druga dilema… Treba li našim javnim ličnostima zaista davati imunitet za sve i svašta… Pa i za izgovorenu reč? Jer čemu oni uče omladinu u ovoj državi? Ako imaš dovoljno dobar razlog – po sopstvenoj proceni, možeš da potegneš pištolj i ubijš skota. U sred bela dana – u centru Beograda… Ili već gde god ti odgovara.

Bolje da ne razmišljam šta bi se desilo da Velja nije žurio na javni skup, pa da nije zaboravio da ponese pištolj. Bilo bi svašta… Kad je Šešelj mogao da ga vadi (pištoj!) na studente – što ne može Velja na Ovoga?!

I opet sam u nedoumici, šta bi se desilo da je kojim slučajem onaj novinar imao pištolj kod sebe – kad ga je siroti Velja Bager šutnuo? Pa ga novinar izvadi (pištolj!) i reši svoje probleme sa Veljom…

Ili je jedno kad si poslanik i revolucionar – a drugo kad si bedno piskaralo?

I onda čujem da je siroti Velja zaglavio u bolnicu… Valjda mu je toliko skočio pritisak što je zaboravio da ponese pištolj – da su morali u Kliničkom da mu ga spuštaju. Pritisak. Al, razumem ja Velju. Iznervira se čovek kad vidi da niko od onolike svite pratilaca iz stranke nije poneo pištolj! Pa zar čovek mora na sve sam da misli?! Čemu mu služe toliki članovi stranke!? Radikali bi do sad povadili i duge cevi zaostale iz Bosne i Hrvatske… A ovi Veljini ništa. I kako čoveku da ne  skoči pritisak. Sva sreća, Velja je dobro. Ne brinite. Pušten je na kućno lečenje. Inače, Velja je konstatovao da je napadač simpatizer režima. Ajde?! Ja sam stvarno mislio da je nejgov simpatizer… Pa mu zato lupio šamar (model Milutin Mrkonjić 2010.) – kad ono Stojadinović “branilac demokratije”. Bilo kako bilo Stojadinović je dobio fan page na Facebook-u i rešenje o određivanju pritvora do 8 dana.

Doduše, zli jezici kažu da se unapred znalo da će ovo da se desi… Al’ to kaže i Bećkovićka, ista ona što joj se Velja, onomad obraćao “u-paketu!” pa je pitanje ko tu sad laže, a ko izmišlja.

Sve gore navedene nedoumice razrešiće istraga koju će sprovesti nadležni organi. Kako to inače biva u pravnoj državi kao što je naša. Al’ ima jedna nedoumica koju ne verujem da će neko rešiti…

Naime, dan-dva kasnije čujem da je iz MUP-a potvrđeno da Velimir-Velja-Bager-U-Paketu-Ilić ima uredno izdatu dozvolu za N-O-Š-E-NJ-E oružija. Tu se javlja sledeća nedoumica: Ko ovde nije normalan?! Ne verujem da će mi istražni organi odgovoriti na to pitanje.

Da me ne shvatite pogrešno. Osuđujem svaki napad. A to znači sledeće: Osuđujem kad Milutin lupa novinaru šamar. Izvinio se. Osuđujem kad Velja šutira novinara. Mogao bi da se izvini kao Mrka. Osuđujem kad Stojadinović nokautira Velju. Mogao bi on da se izvini, kao Mrka! Pa da se onda svi lepo izljube – popiju po jednu i svako na svoj radni zadatak. Izbori su blizu. Valjda neće i ovaj Stojadinović da se kandiduje… Sudeći po tome kako mu raste rejting na Facebook-u – napravio bi ozbiljnu pometnju na političkoj sceni!

I hteo sam da vam pišem o još koje čemu što se desilo, ali sam opet preterao sa dužinom teksta… Pa ću ostale teme naknadno obraditi…

Naravno da nije Stojadinović jedini upotrebio pesnice ovih dana… Bože sačuvaj. Blagoslovite preosvećeni.

Tagovi: Bager, Dejan, Greh, Mrka, Nedoumice, Pesnice, Velja

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

Humano. Brzo. #SrceZaVanju

Napisao Rain_Man | 4. February 2010. | Kategorija: #SrceZaVanju | Do sada 1 komentara

Vanja Pilipović je rođena 10.03.1991. godine i živi u Sonti.

Voli život baš kao i svako od nas.

Ovaj put njoj je potrebna naša pomoć – baš kao što sutra pomoć može da zatreba vama ili meni.

Zato budite humani i budite brzi.

Reagujte odmah. I ne usput. Idite u banku baš ovim povodom. Ne postoji mala donacija.

Ovo ne može da čeka. I ne treba da čeka.

Broj dinarskog računa u NLB banci je 310-0210100336655-83

U istoj banci otvoren je i devizni račun 02-315-0031209.4

SWIFT: CONARS22- Acc No.USD 3582023703001

NLB BANKA A.D.BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 165v
11070 – Novi Beograd-Serbia,

Ime primaoca: Vanja Pilipovic
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia

Aktivnosti blogera za sada možete videti na blogovima Dragan Varagić, Džepna Venera, Čarolija, Ivanizmi, Šaputalica, a na blogu IT kutak je napravljen mirror originalnog flash sajta o detaljima akcije. Akcija traje! Priključite se akciji #SrceZaVanju na Twitter-u ili FB grupi.

Tagovi: #SrceZaVanju, Akcija, Brzo, Humano

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

WeekNews: Gazela ili “Kako je rđao čelik…”

Napisao Rain_Man | 2. February 2010. | Kategorija: Res Publica, Week News | Do sada 3 komentara

Pisao sam o stvarima koje čine našu svakodnevicu… Želeo sam to da podelim sa svima vama koji odvojite nekoliko minuta i pročitate par redova ovde…

U prethodnom tekstu zaobišao sam temu Gazele… Ali vi niste. U komentarima ste se odmah pitali gde je… Tu je. Još uvek. I kao i na mnoge druge teme i ovde je primenljiva ona stara dobra iz serije “Đekna” – “… a dokle će – ne znamo!”

I zaista, ovih dana imam utisak da više niko nema pojma “dokle će” još Gazela.

Međutim, ovu priču bih, ako mi dozvolite ipak krenuo sa jedne sasvim druge strane. Ovaj put zaista dobre vesti. Ne kao prošli put. Sad stvarno dobre.

Novak Đoković je drugi teniser planete. Prvo, svaka čast Nole. I svaka čast celom timu ljudi koji te prati. Tako to ide kad neko uloži gomilu sopstvenog rada. I posveti se nečemu zaista. Nemam nikakvu dilemu da će Nole biti No. #1. Sasvim sigurno. Pitanje je momenta. Noletova zarada meri se u milionima evra. I na tome svaka čast. Pošteno zarađeno. I baš tu se vraćamo na priču sa početka ovog teksta. U Srbiji ima mnogo onih čija se imovina takođe meri u milionima različitih valuta, ali malo onih koji mogu da se pohvale da imaju čist “ulaz-izlaz” kod računovođe.

Ajde da za momenat zaboravimo klasične lopove, dilere droge i ostale “umetnike” kako voli da ih nazove jedan od mojih omiljenih novinara Miša Vasić… “Umetnike” ostavljamo po strani… Za sad. Ajde da se osvrnemo na to šta i kako rade gospoda. Oni koji su do juče bili “stručnjaci” i vodili razno razna javna preduzćea u ovoj državi. U ime svih nas koji plaćamo porez. A da, i za naše opšte dobro.

Evo, npr. gospodin Branislav Uskoković, koji je na svoju sreću, a na nesreću svih onih koji pošteno plaćaju porez u Beogradu,  imao priliku da bude direktor Elektrodistribucije Beograd, ostao je bez dela imovine, koja mu je oduzeta po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Oduzeta mu je jedna vila, jedna kockarnica, jedna ciglana sa nekih 77 hektara zemlje. Procenjeno je da samo vila vredi oko 2 miliona evra, a ciglanu je gospodin kipio za 700000 evra (odvajajući od usta… ma da nije poznato tačno čijih…), a ta fabrika vredi nekih 6 miliona evra. Ako ste propustili da obratite pažnju na biografiju dotičnog gospodina, još u avgustu je najavljeno da će mu biti oduzeto 6 od 30-ak stanova koje poseduje…

Prema izveštaju Kriminalističke policije objavljenom još 2002. godine, Uskoković i članovi njegove uže porodice vlasnici su više od 30 kuća, stanova i poslovnih objekata u Beogradu.

Ima li potrebe da postavljam pitanje koliko ko od vas koji ovo čitate ima stanova u sopstvenom vlasništvu…? Odgovorite na to pitanje sami sebi. Tiho.

Nije on jedini primer… Na žalost.

Ovih dana čuli smo (ponovo!) za još jednog gospodina. Ignjatović, Dragan Ignjatović. A, jel zvuči kao James Bond?! Ne. Ni meni. Al’ dobro, sve jedno, dotični gospodin će ovih dana ostati bez milion evra na kontu. Kažu da je malo prao novac, a onda tako čist, opran, čuvao u jednoj švajcarskoj banci. Da ga ne pokradu valjda. Da, 1000000 evra. Opet, bolje da ne pitam koje vam je stanje na bankovnim računima? Jel legla plata? Odgovorite opet sebi, tiho.

I sad se ja pitam nekoliko stvari… Prvo, dobro Gospodo, dokle bre više? Drugo, muči me već dugo pitanje, kako se danas u Srbiji postaje gospodin? U vreme kraljevine tačno se znalo ko su gospoda. Čak i u vreme komunizma se znalo ko je gospodin – a ko drug. Mi danas izgleda nismo baš sigurni ko su nam gospoda. Svako malo pa izleti neki Gospodin i iznenadi nas… Dal’ sa ciglanom, dal sa milionom nečega.

I nekako baš tu moram da se vratim na temu Gazele. I kad pričamo o tome, opet nam se neizbežno pojavi neka gospoda… Ovde mislim na one koji su bili zaduženi da održavaju Gazelu ili da nam bar jave da će uskoro da se raspadne, direktore JP “Putevi Srbije” gospodu Jocića (bivšeg) i Drobnjaka (sadašnjeg). Pitam se zašto je bilo potrebno da se “okruni” srednja traka i da pola Gazele mora da bude zatvoreno, pa da se dotična gospoda pojave u medijima da pričaju o Gazeli? Zar je Gazela problem koji je nastao pre 3 dana?

E, onda su se javili i političari, LDP tražio sednicu skupštinskog odbora… Da i oni kažu da ne može više ovako? Opet se pitam zašto se niko nije javio bar maaaalo ranije?

I onda čujem gradonačelnika Đilasa koji u Kažiprstu ljutito govori o tome kako nije lepo od stranih kreditora da nas dalje ucenjuju! Ne može Beograd više da čeka (u prevodu: srušiće se Gazela) Evropsku banku da se odluči. Ako do 15. marta ne dobijemo odobrenje za kredit, uzeće Beograd kredit kod komercijalnih banaka, reče Dragan. Kaže, pričao je i sa Mirkom… valjda uz kafu… I dogovorili su se sve. Ako ne bude kredita – naći će se pare na drugoj strani… I sve to zvuči potpuno ok…

Al’ se ja opet pitam – zašto tek sad? Zašto moramo sad da “krpimo” Gazelu, dok čekamo 15. mart, pa onda tek da shvatimo da je moglo i drugačije? Zašto svaki most prvo mora da počne da se “kruni” pa da se mi setimo da “ne može više da se čeka”?

E, onda je pred kraj Kažiprsta Đilas rekao još nešto, sa čime se slažem… Ovde ljudi stalno kritikuju i kaže Dragan, dajte neki predlog kako nešto da rešimo…

Evo, ako mi dozvolite, ja bih nešto da predložim… Spominje se ta neka cifra od 30 miliona evra koja je navodno potrebna za Gazelu. Evo, moglo bi nekih desetak milona (grubo računato) da se obezbedi do Gospode koju sam gore pominjao… I ako od “Umetnika” kojih takođe imamo viška, obezbedimo još desetak, kad im se oduzmu sve kuće, stanovi, štekovi, keš, kolica… Onda građanima Srbije, vama i meni ostaje da uložimo mnogo manje kroz porez u obnovu Gazele.

Eto. To je moj predlog. 10 miliona Gospoda, 10 “Umetnici”… Ostalo može i na neki kredit. Komercijalni. U nekoj banci koja radi puno radno vreme – molim vas. Samo brzo – jer “dokle će, ne znamo”.

Uskoro će svi mogući sastanci, odbori, razgovori, dogovori, pregovori… Pa ćemo videti da li je moj predlog prihvaćen.

Ako neko sazna ovo pre mene, molim vas, javite mi.

I još nešto, da li samo meni nije jasno kako to ministar trgovine zna da gas može da pojeftini za 10%, a direktor javnog preduzeća kaže da ne može? Ko je kome tu nadređen? Ko zna? I da li iko nešto tačno zna?

Javite mi i to – ako neko sazna pre mene. Molim vas.

Verovali ili ne… Danas “doktor Igi” drži koncert u Sava Centru, a počeo je i tzv. “VIP” Veliki brat – šta god to značilo danas u Srbiji.

Tagovi: "Umetnici", Gazela, Gospoda, VIP, Đilas

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

WeekNews: Samo dobre vesti…

Napisao Rain_Man | 29. January 2010. | Kategorija: Res Publica, Week News | Do sada 12 komentara

Nisam hteo da pišem ove nedelje. Baš nisam hteo – ispada kako meni uvek nešto smeta… Štalno ja nešto moram da zakeram…

Al onda sam nešto na brzinu prelistao vesti… I kako… Kako čovek da ne reaguje? A i nebih da izneverim @Mahlat… Obećao sam joj “skraćenu verziju” vesti. A ja sam čovek o reči.

Mnogo to ga se rešilo – od kad sam prošli put pisao. I sad nam je mnogo lakše… Naravno.

Evo, na primer, izabrali smo novog Patrijarha. U stvari, izabrali su nam ga. Ali to uopšte nije uticalo na neizvesnost i uzbudljivost toka izbora. Ne znam kako vama, ali ja sam se osećao kao da čekam “tiket” na kladionici kad sam čuo da su u “šešir” odnosno u panu “upala” dva Irineja (vladika bački Irinej i vladika niški Irinej) i Amfilohije.

Jeste, jeste, Amfilohije. Taj Amfilohije. Lično smatram da je čovek nekim pukim spletom veoma pogrešnih slušajnosti, nepažnje i dekoncentracije (onih koji su o tome odlučivali) postao vladika. Aha, greškom. Kao što je greškom bio pozvan i na sahranu pokojnog premijera Đinđića, pa su u još dozvolili i da se (valjda zbog odore) mota oko kovčega… I isto tako greškom ga pustili da govori, te je isti iskoristio priliku da nam svima objasni da “Ko se mača lati, od mača će i poginuti”. E, zbog toga, ali i zbog još mnogo razloga, on će u daljem tekstu, i u svim daljim tekstovima, biti Amfilohije. I to mu je mnogo.

Elem, Irinej, Irinej i Amfilohije. Da se vratim na temu. Došlo vreme i za “apostolski žreb”. To na srpskom znači da je bilo potrebno da otac Gavrilo iz Manastira Lepavina iz pane izvuče jednu od tri koverte i time odredi mnogo toga… E, tu pomislih, ako nije ‘namešteno’ sad ćemo da vidimo dal’ ima Boga. I nešto kasnije krene kajron (to je ona plava štrafta na vr’ ekrana!) i to prvo na RTS-u (Bravo Sale Tijaniću, nije u džabe onih 440 i kusur hiljada koje primaš… !):

“vladika Irinej Gavrilović izabran za Patrijarha SPC”

I moram priznati da mi je bilo lakše. Nije da sam imao favorita, ali kad prepošteni Amfilohije ima 33% šanse za bilo šta u Srbiji, a pogotovo da negde bude glavni… Onda stvarno jeste lutrija.

U svakom slučaju ocu Gavrilu nije zadrhtala ruka… Izvukao je Irineja. Imao je 66,666% šanse. Iskoristio je. Ima Boga…  Čak i sa tolikim šesticama.

I ustoličili smo Irineja. Gledao ja na RTS-u. Baš je bilo ljudi. Simpatično mi je što su bili tu i Ivica i Slavica. Molim? Ne Ivica i Marica, nego Ivica i Slavica. Pa, znam i ja da su oni bili komunisti i da Bog nije postojao. Al’ sad je demokratija, oni su socijalisti, vratili su se (opet!) na vlast… I sad valjda Bog opet postoji.

E, a onda su krenule čestitke… Od političara, od Stipice Mesića, od Dmitrija Medvedeva, čak i od Jozefa Joške Racingera. Mhm… Papa Benedikt XVI. Zapamtite ovaj detalj. Jozef će se pojavljivati još nekoliko puta u ovoj priči.

Novi Patrijarh odmah se dao u razne posete. Sastali se on i Boris. Tu smo videli da je ipak nešto drugačije. Jer smo čuli da je za crkvu EU prihvatljiva, samo ako ne narušava naš nacionalni identitet, čuli smo i da su država i crkva jedan organizam… I taman kad misliš da si sve čuo – Irinej kaže da SPC podržava dolazak Pape u Srbiju. Da, da. I to direkt u Niš, a gde drugo da ga dočeka vladika niški? Na obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, kojim je car Konstantin (iz Niš) ozvaničio hrišćanstvo u rimskom carstvu. Doduše komentator RTS-a baš nije bio siguran koje je to godine bilo… Ali… I nije to baš neki veliki datum? Zar ne?!

E, onda se i papa oglasio. I on je konstatovao da bi jubilej 2013. godine u Nišu bio odlična prilika za susret poglavara pravoslavnog i katoličkog sveta. Od toga će svima da nam bude bolje. Sigurno. Nema da fali… Videćete.

Nije gotovo. Patrijarh još nije pošteno stigao ni da popiše spisak obaveza, a već je stigao da uvredi islam.  Rekao je da muslimani kad ih ima malo umeju da budu korektni, a kad ih je više onda čine pritisak. I tu su oni tražili “razjašnjenje”. Nije im jasno šta je to hteo da kaže. Šta je hteo – rekao je. Pa kom’ opanci – kom’ Reebok patike. Bitno da se svi izuju ispred džamije.

I tako smo se mi od subote ujutro redovno bavili time gde je, šta priča i šta radi novi srpski patrijarh. Čak sam dobio nezvaničnu informaciju (a to nisam čuo u vestima… Možda sam propustio?) da je gospodin Irinej stigao da poseti i Vojnu gimnaziju u Beogradu. Nisam siguran zbog čega je to bilo neophodno… Ali… Dobro.

Naravno, kao i uvek u Srbiji, na margini ovako bitnih podataka, stižu nam onim manje bitni… Npr. kolike su nam plate ili što je još intresantnije, koliko nas šta košta…

Naravno da je poskupeo benzin. Jednom. Al nije to bilo dosta. Još jednom će. Gde je jedno, tu je i dva poskupljenja. To nam, svakako, neće teško pasti, jer smo u među vremenu saznali da su nam plate porasle za čak 16.6% (u odnosu na novembar 2009.). Niste to primetili? Nisam ni ja… Al’ zato sam primetio da će struja da poskupi za 10%. Lepo sam vam rekao da će Pera Škundrić da nam javi. On uvek javi – čim mu Mlađa odobri cifru.

Vi niste primetili da su vam plate porasle, al zato drugari u EPS-u jesu primetili neke promene. Doduše, Pera je rekao da se nije razgovaralo o platama – to nikako. Ljutili bi se ovi iz MMF-a. Nego, razgovaralo se samo o podeli  dobiti preduzeća. Znači, da se razumemo, neće da poraste plata – samo će da se podeli dobit. Još smo usput onako, čuli da će EPS jedva nekako da se skrpi sa ovih 10% povećanja i da baš neće moći da uradi sve što je planirao – ali oni su pouzdani pa nećemo imati restrikcije (u 21 veku!). Baš su zlatni. Možda bi umesto povećanja plate mogla da im se isplati bar neka mala stimulacija? A?

Sad da ne ispadne da je opet samo EPS doneo lepe vesti. Bilo ih je još. Evo, recimo, evro sve viši – dinar sve manje vredi. Danas opet ona kovanica “istorijski minimum”. To znači da je evro danas 98.4 dinara. To je zvanično, naravno. A nezvanično, negde ćete ga već platiti “jednog Teslu” i malo više. Otišao i preko stotke! To je, eto, još jedan mali detalj koji nam utiče na novčanik…

Ima još lepih vesti… Slobodni umetnik Stanko Subotić Cane uspeo je u sred ove krize  da odvoji od usta tričavih 15 miliona evra, plati ih Prvoj banci i (opet!) postane vlasnik dela ostrva Sveti Nikola. Što nije kupio celo? Otkud ja znam. Pa kriza je… Valjda zbog toga. Sad će taj svoj deo – izgleda lepo da “tapne” ovima što su već “uzeli u zakup” Sveti Stefan…  Šta ti je biznis. Zar nisu lepe vesti? Mislim, za Caneta.

Odakle mu 15 miliona evra? Pa, nešto mu je ostalo od babe… Nešto je zaradio…

A dok smo se što bi leskovčani rekli “majali” oko Patrijarha javio se i moj obiljeni “političar” Sale Vučić. Ne samo da se javio, nego nas je i obavestio da bi njima (njemu i Tomi) puno značio Goran Knežević. To je onaj Goran što je bio glavni u DS-u u Zrenjaninu… Pa je onda počeo da bude “mnogo glavni” pa su onda istražni organi (pravne države Srbije) iznenada pronašli neke malverzacije… I onda je Goran malo čučao u zatvoru. Videćemo šta će tu još da bude. I sad, kad je izašao, valjda je Toma okrenuo Borisa i pitao – jel’ bi smetalo da SNS uzme Gorana? Izgleda Borisu to nije smetalo (”Ma evo vam ga, samo ga ne vraćajte!”) čim je nekoliko dana posle Goran Knežević postao Naprednjak. Da, da. Iz glavnog odbora DS-a u “tvorza” što bi rekli Zemunci, a odatle u SNS. Kakva putanja. I tu još nije kraj. Opet, dok smo se mi neupućeni čudili – Goran (Naprednjak) Knežević počne da nam objašnjava da je SNS demokratska opcija. Reče čovek i ostade živ.  Kad bolje razmisliš – možda i nije skroz blesav. Kakva nam demokratija – takve su nam i “demokratske opcije”.

Ima još dobrih vesti, za Gorana i drugare i  dalje će imati imunitet – ali samo za izgovorenu reč. Do sad je bilo za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna manja od 5 godina zatvora. A imali smo različitih primera. Puj, puj! Nepovratili se. Znači da će Goran moći u buduće da daje još mnogo “naprednih” izjava… Samo da se mane građevinskog zemljišta… Nije to njgeov resor…

Jel se sećate kako je Mirko oštro protestovao kod stranih ambasada, što je policija na Kosovu bila zaustavila našeg ministra Bogdanovića. E pa izgleda da su Mirka baš ozbiljno shvatili… Sad su počeli da hapse zamenike ministra i radnike ministarstva, građane, čak i vozače autobusa.

Jeremić nam je objasnio da je to zato što raste nervoza na Kosovu.

Sad, mene to malo brine, jer Patrijarh treba da ide u Dečane, a ovi na Kosovu nervozni. Da i njega ne uhapse?

Al’ nije Jeremić džabe ministar. Utešio me je. Čim sam saznao da 80% članica Afričke unije ne priznaje Kosovo i da je svetska sila kao što je Etiopija odbila da izda vize delegaciji Kosova – shvatio sam da ni Patrijarh ni ja ne moramo da brinemo.

Ibiza je srce Srbije.

I još kad sam čuo da će i osvedočeni prijatelj SAD-a Ivica “Kofer” Dačić ići kod Baraka Huseina na Molitveni doručak – shvatio sam da lepim vestima ove nedelje kraja nema!

Sad, ne mogu da na kraju ne spomenem da je Mlađa imao čak 70 neposlušnih  u stranci. I baš toliko ih je manje u Ministarstvu. I to je lepa vest, za Mlađu… Ma da ne toliko za tih 70.  Što ga nisu slušali? Ko im je kriv sad što nemaju posao. Kriza je. Tranzicija. Otkaz – komada 70.

I bila je još jedna loša vest – ministar Šutanovac, kum Borisa, zet Miroslava “Slavuja” Ilića, lakše povređen u saobraćajnoj nesreći. Ima i tu dobra vest… Dobro je. Pušten kući na lečenje. I vratiće se. Ništa ne brinite.

I tako… Sve same dobre vesti…

Nema potrebe da pišem o tome da se država odlučno bori sa kriminalom, na sve strane? To su vam već detaljno objasnili Boris i Ivica… Zar ne?!

Tagovi: Amfilohije, Benedikt XVI, EPS, EU, Goran Knežević, Irinej, Jeremić, Patrijarh, SPC, Šutanovac

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

WeekNews: Što je mnogo – puno je.

Napisao Rain_Man | 21. January 2010. | Kategorija: Res Publica, Week News | Do sada 7 komentara

Ne znam dal’ sam se samo ja ovih dana našao u čudu, al’ prilično mi je intresantno koliko ljudi u Srbiji ovih dana štrajkuje. Da ne veruje čovek koliko preduzeća imamo, što javnih, što privatnih. Svako tu ima svoje… Pomislio bi čovek kad toliko njih štrajkuje da imaju neki zajednički imenitelj. Greška! Nekima fali šesta plata za redom, opet drugima stiže na vreme, al’ je mala. Šta je tričavih 50-ak hiljada prosečne plate na ovu krizu?

Kad god krene ovako, iznenadim se koliko ima tih sindikalnih lidera i raznih “vođa”. Radoje Domanoviću – vrati se! Sve ti je oprošteno!

Kaže Ljubisav, u Srbiji aktuelno čak 11 štrajkova! Da, da. I stvarno, kad se čovek malo priseti ima toga… Telekom, EPS (sa sve TENT-om), Železnice Srbije, JAT (sa sve JAT tehnikom). Pa onda…

Molim? Kako koji Ljubisav? Pa Orbović. Vođa. Jeste, sindikalac. Otkud ja znam dal će i on da postane ministar ko Lalović?! Pitajte njega.

Jel mogu da nastavim? E, dakle, štrajkuje i Republički geodetski zavod. Aha. Ne, njima nisu male plate. Kako nisu? Pa nisu. Šta znam, valjda su skromniji… Oni štrajkuju zato što im se ne sviđa odluka Vlade da se otpusti 530 radnika. Kažu, mnogo je. I štrajkovaće dokle god ih ne primi neko iz Vlade.

Štrajkuju i u Kuršumliji, u ŠIK Kopaonik i 7. juli. I nisu hteli da dođu kod Mlađe i Rasima na kafu. Kažu, mani Mlađo kafu. I prošli put je bila dobra kafa (ona Mirkova! Slađa!) al ‘ ste nas zavrnuli za pare… I eto, sad neće da dođu ni na kafu. Al’ bio predsednik Opštine Kuršumlija kod Mlađe na kafi. Njega valja nije zavrnuo za pare! Mlađa. Rek’o im Mlađa da nema ucenjivanja države tj. njega. I da mu ne pada na pamet da (po ovom kijametu!) on ide kod njih na kafu. Ako im se ne sviđa Mirkova, može i Rasim da pristavi… Al ta se pije iz fildžana. I to je Mlađina poslednja. A Mlađa kad kaže, rekao je. Pitajte Ruse. Mlađa je rekao da NIS ne može da se proda za 500 miliona evra. I nije se prodao za 500. Prodali smo ga za 400. Pitajte Ruse.

Elem, ovi veliki oni mnogo rade. Mislim, možete zamisliti koliko napora zahteva onoliki (redovni!) manikir kod šalterskih službenica u EPS-u. Toliki napor za prosečnu platu od 50000 tričavih dinara? Pa, naravno da je malo, kad Preduzeće pravi toliki profit. Naravno da pravi. Ajd’ nek digne dva prsta ko’ nije platio struju?! A, da, ti što nisu platili ne mogu da pročitaju ovo. Rade makaze. Cvik, cvik! E, sad ako ste se pitali kako će EPS sebi da podigne plate u sred ove krize  – pa jednostavno. Prvo povećamo struju za 20% i onda podignemo plate za 17%. Čista matematika. Ko ne plati. Zna se. Cvik, cvik. Jedino ih uporno nervira ovaj Tijanić, što im uzima 350 dinara za pretplatu. Šta će njemu tolike pare?!

Telekom je s druge strane odmah pokazao zube. Lepo su rekli i Vladi i direktoru Branku šta su njihovi zahtevi i dali ima 10 dana da ih ispune. To je bilo 18. januara. Danas je 21. Pa vi vidite. I još su rekli da će, ako ne bude kako oni kažu, državni službenici moći da se dovikuju s prozora na prozor. Ma da je bilo i predloga da se razvuku konzerve sa vunicom između bitnijih državnih institucija.  Pogotovo na liniji Predsedništvo Srbije – Vlada Srbije, da Boris može Mirku da javi na vreme kad da pristavi kafu. Da se ne o’ladi dok stigne.

Međutim, onda je Branko (Aha. Radujko! Borisov mali…) rekao da u Telekomu neće biti štrajka. Ne znam za vas – al ja mu nešto ne verujem. Ovi njegovi se baš ozbiljno spremaju. Kažu od 1. februara. E, a znate šta još ima novo? Telekom podigao cene onih informativnih usluga. Još 7. januara. Kradu na sitno? Ih, bre, što ste zlonamerni. Meni to nikad nebi palo na pamet. Nije to, nego, računaju ljudi treba da se zaradi za povećanu platu, a ne mogu sad da dižu ove glavne cene – štiže im konkurencija. Pa nije red.

Bilo je zanimljivo gledati ove iz Vlade kako se par dana dogovaraju sa drugarima iz EPS-a i Telekoma. Hoćete veće plate. Ma može. Nije problem. E, al onda im Mirko rekao da je on, dok je kuvao kafu, čuo kako su se ovi iz MMF-a drali na Mlađu. Nije čuo šta su oni rekli, ali je čuo da je Mlađa sa suzama u očima odgovarao “Znam! Znam da smo se dogovorili da nema odmrzavanja plata u javnim preduzećima. Znam. Pogrešili smo! Evo, zvaću Borisa, odmah!”. Ma da, sve bi bilo u redu da nije prokletog MMF-a. I onda su zvali Borisa. On zna šta treba. I svi se lepo našli, Mirko skuvao kafu (slađu!) i sve se lepo dogovorili. Puj piki, ne važi. Nema povećanja plata u javnim preduzećima. Dok traje kriza. Sad, ja sam se malo tu zbunio, kad je Jelašić objavio da je Srbija izašla iz krize. Ma, ne zbog krize, nego nisam znao dal’ će sad opet da se dogovore da ima povećanja plata. Al’ valjda nema. I ne samo to, nego je vlada lupila šakom o sto… Ko? Otkud znam, pa valjda je Mrka lupio šakom o sto… Mirko je kuvao kafu… Ivica je nizak, ne može da dohvati sto… Mlađa nije sigurno. On čovek svira gitaru. Mora da čuva ruke. Uglavnom, rekli su da ne samo da nema povećanja plata, nego ni struja neće da poskupi 20%. (A, EPS-ovci? Odakle ćete sad da dignete platu?) Kažu, poskupeće manje. Javiće nam Pera Škundrić koliko. Čim pita Mlađu.

Nego, kad sam već kod Jelašića (ne znam dal’ još prodaje onu kućicu za 1000000 evra…) baš me je obradovao kad je rekao da su se banke izborile sa krizom. E, tad mi je laknulo. Lako je narodu, al’ kako li će banke? To me je baš brinulo.

Javio se i Đilas. I on je rekao da nema smisla. Podržao je Vladu. Kaže Đilas da stvarno nema smisla da se ucenjuje ova Vlada. Mirko je već dao svoj doprinos i prištedeo na kafe kuvaricama.

Kriza je i nije lepo. Garant će sad štrajkači da se raziđu. Rek’o je Đilas.

I u Pančevu štrajkuje Petroremont i Trgoprodukt. Oni valjda neće da se razilaze. Nije njima Đilas gradonačelnik. Nije on nadležan!

Kažu da i lekari nisu baš potpuno ravnodušni prema ideji štrajka. Ni medicinske sestre. I one su se javile. Razmišljam nešto, čujem da policiji kasni topli obrok, a i u vojsci ne cvetaju ruže. Mogli bi i oni malo da štrajkuju?

Imam ja jedan predlog… Danas, posle sednice Vlade, lepo Mirko da posluži kafu novinarima… Ko što je već običaj, a da Mlađa ili Ivica… Ne,  još bolje Krkobabić, on je najozbiljniji… Valjda zbog godina… Da, lepo, Krkobabić objavi da je Vlada u štrajku. Traži veće plate. Bolje uslove rada. Evo, npr. Mirko više ne želi da kuva kafu u plastičnim kuvalima.  Opasna su, brate, a i često se kvare. A čistačice neće da mu daju da koristi njihov rešo. Dakle, Mirko traži rešo.

Rasim više neće da juri Ratka, dao je ostavku. Mala mu plata, a radi dva posla.

Mlađa više neće da radi i posao ministarke finansija. Ko god ‘oće pare dođe kod Mlađe. Nek idu lepo kod Diane. Neće ni Mlađa da radi dva posla za iste pare.

Ivica traži dodatak za terenski rad. Neće ni on da hapsi Kristijana po ovom kijametu, za istu platu.

Mrka nema zahteve, al on je socijalista. Kad štrajkuju svi, štrajkuje i on. Socijalne pravde  nikad na odmet…

Dobro, jel možete da zamislite, dođu štrajkači pred Vladu, peške, jer Železnica ne radi (a ni JAT)! Ono Mirko blokirao ulicu ispred Vlade. Traže Mlađu, a on se privezao za ogradu i preti štrajkom glađu! Đilas traži da se ne blokira saobraćaj u gradu, ali avaj, pored Mlađe policja sedi na bankini i oni štrajkuju. Padne mu na pamet da okrene ove iz “dr Laza Lazarević”, da pokupe ove, al se seti da su i lekari u štrajku. I taman hoće da okrene Borisa, da se konsultuje, izvadi mobilni, a ono piše “No Signal” – ne radi Telekom.

I tako… Osim što će gorivo da poskupi, nema ništa novo.  Valjda će sutra bar patrijarha da nam izaberu… Bez njega smo k’o blesavi.

A vi, kako ste?

Tagovi: EPS, Mirko, Slađa!, Štrajk

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

Week News: Srećan rođendan!

Napisao Rain_Man | 15. January 2010. | Kategorija: Res Publica, Week News | Do sada 5 komentara

I eto, sad će oni koji znaju (ili su na Facebook-u pročitali) moj datum rođenja pomisliti da sam definitivno odlepio.  I to će biti potpuno tačno. Ali ne, to se nije desilo ove godine. I ne, ne čestitam rođendan samom sebi.

Sad ovde definitivno moram da ubacim i muzičku ilustraciju!

Dobro, istina je… Te davne 1984. godine u Pančevu, hladnog i snežnog 14. januara rodila se jedna (vrlo mala) beba kojoj su, uz opšte prisutnu veliku količinu alkohola u krvi, mnogih aktera, nadenuli ime Nemanja. Ali nije to ono što sam hteo da vam saopštim…. Poslušajte još malo muzike iz kultne serije Grlom u Jagode… Pa ćemo ispočetka…

E sad… Te davne  1958. godine, u snegom zavejanom Sarajevu (visokom i do dva metra, ako je verovati vinovnicima događaja) od majke Nevenke i oca Ljube Tadića, rođen je mali Boris.

A, zaboravili ste? Zato sam ja tu!

E tu dolazimo do nekoliko zajedničkih karakteristika malog Borisa i mene. Osim što smo obojca rođeni u  znaku jarca, obojca smo rođeni i u SFRJ. A to znači da smo obojca naučili šta znači rođendan Oca nacije  (U daljem tekstu: Mali Boris, ipak nebi bilo dobro da ga mešate sa pokojnim Brozom. Dobro, dobro, svaka sličnost je slučajna).

Dakle, rođendan Oca nacije mora da ima potpuni prioritet.

Baš zbog toga, ovaj blog pičinjem prigodnom melodijom (za koju, opet moram da se zahvalim koleginici V.J.P. čiju emisiju “Buđenje” možete slušati na FM talasima Radio Pančeva 92.1. Ona je istraživačkim metodama “Gooogle je majka” pronašla ovaj divni video).

Eto. Uprkos tome što Otac nacije, Mali Boris, juče nije bio među onima koji su na mom Facebook profilu čestitali rođendan, ja danas neću biti sujetan i tome dajem potpuni prioritet. I kažem “U ime svih nas…”

Srećan rođendan Predsedinče. I puno sreće. Trebaće. Ovo je Srbija.

Ne ljutim se ja na Borisa što mi nije čestitao rođendan. Daleko od toga. Zauzet je čovek. Jel’ znate vi koliko čovek ima obaveza kao predsedink, kad mu je Jeremić ministar spoljnih poslova?! Sem toga, ja znam da će Boris imati razumevanja, ako se bude desilo da ja, zbog predsedničkih obaveza, nekad, eto zaboravim da čestitam njegov. Ipak, ove godine je on predsednik, što meni ostavlja nešto više slobodnog vremena, pa nemam izgovor da zaboravim takav datum. Imao sam čak i ideju da organizujemo i neki slet, na kome bi Brankica Branka Stanković uručila Malom Borisu prigodan poklon (opet “U ime svih nas”), ama se navijači nisu složili.  Ove godine ćemo morati bez sleta, ali čim Ivica odvoji navijačko žito, od navijačkog kukolja…

Naravno, ako sam vas inspirisao sa Malom Borisu i sami česittate rođendan možete ga pronaći na Facebook-u, a Boga mi i MySpace-u.

Ideja ovog bloga bila mi je da se jednostavno osvrnemo na neke zaminljive i bitne događaje ove radne nedelje. Pokušao sam da izdvojim neke od vesti koje su nam kreirale stvarnost.

Odavde čitate na sopstvenu odgovornost…

Već ponedelajk, 11. januara,  doneo je vest da je u Srbiji od novog gripa obolelo 666 ljudi. Eto. Kad ti tako počne nedelja, kako može da se završi? Ajde, zlonamerni, reći ću mesto vas – rođendanom Malog Borisa.

Isti taj ponedeljak donosi i vest da je mraz oštetio citruse na Floridi. To i nebi bila neka vest, ako nebiste uzeli u obzir podatak da se vrednost industrije citrusa na Floridi procenjuje se na 9,3 milijarde dolara.

Koliki je, ono beše, budžet Srbije? Možda nije loše da počnemo da gajimo citrusno voće? Postoje podaci da je pokojni Broz na Bri(j)onima grejao zemlju, jer je želeo da uzgaja mandarine. I posle nek’ neko kaže da čovek nije imao viziju?!

I baš kad počnete da razmišljate o Borzu, iz susjedne Kroacije nam stigne vest da je Ivo Josipović pobjedio na izborima. Pobedio čovek, uprkos pokušaju diskreditacije na internetu od strane onih koji su ga uhvatili kako čačka nos. Valjda većina Hrvata čačka nos? Jel?! E, pa srećno i Vama, gospodine Josipoviću, kako sa vašima, tako i sa nama koji smo vam u komšiluku. Trebaće Vam.

Ove radne nedelje kurs evra počeo je da raste i što bi rekli u seriji “Đekna” – dokle će “Ne znaaamo!” I baš zbog toga počelo je dobacivanje vrućim krompirom po sistemu “Nisam ja, majke mi!” na temu ko je kriv što je kurs blizu Stotke! Ta vest će nas u različitim oblicima pratiti do samog kraja nedelje. A Dijana ministarka Dragutinović već u ponedeljak kaže da Vlada nije kriva. Posle će o tome i mnogi drugi, od Guvernera do Premijera! Od Silvane do Nirvane!

I kad smo kod para – došlo vreme da se podvuče crta i da se vidi koliko je ko dobar i što kaže moj kolega Zlatko “Prisluškivanje” Živković – “Čije su naše pare”. Funkcioneri prijavljuju imovinu. Mene tuga uhvatila kad sam video da Boris nema ni nepokretnu imovinu, a ni svoj auto. A čovek je Predsednik. A pokojni Broz je imao i svoj voz. Dok na primer Mlađa “Kiki” Dinkić ima stan i garažu u Beogradu, 281 000 dinara od autoprskih prava i ušteđevinu od oko 72 000 evra. Dinkić je vlasnik i automobila “pežo 206″. Poređenja radi, Boris je dugogodišnjim odvajanjem od usta uspeo da uštedi jedva nekih tričavih 50000 evra. Odakle Mlađo!? Odakle?!

Sad shvatate sa kojim dilemama sam otišao na spavanje tog 11. januara. Jedna od poslednjih misli te večeri bila mi je da će policija imati pune ruke posla…

Već 12. januara ujutro bi mi lakše. I Ivica je očigledno imao istu ideju kao i ja i odlučio je da nešto preduzme. Na čelu policijske uprave u Užicu od sada je gospođa Dragica Jevtović, što je istorijski podatak, jer je to prva dama na čelu policije. Pa da vidimo ko će sad da čuka trafike?! I Vama gospođo Jevtović, puno sreće.

I taman kad ste zaboravili na Borisa, on obiđe Dečane. I, da ne verujete, da neke političke (ko bi rekao!) izjave, što je veoma iznenadilo vlasti (nepostojeće) države K. Međutim, nije to sve, ama tek se Boki vratio za Beograd, ni kafu nije popio, a pokarao ga Vladika Artemije.

Da ste nam se obratili zvanično i izrazili svoju želju da posetite Dečane, sigurno je da vam to ne bismo uskratili. Tada bih vas ja, kao domaćin, tamo i dočekao kao što dolikuje. To je, ipak, naša kuća, u koju ulazite, a da domaćin i ne zna. Još najavljujete da ćete tako i ubuduće činiti.

I baš sam se pitao šta će sad Boris da uradi. A on čovek odlučio da dovrši onu započetu kafu. Nego mu došli i gosti. Stigao Džoni. Kako koji Džoni? Pa Džoni Dep.

Jasno je da je to informacija od prvorazrednog značaja, kako za Borisa, koji ga je odmah primio, tako i za sve nas, koje će do kraja nedelje uredno zamarati vestima o tome kako je Džoni doručkovao, ručao, pa dremnuo popodne, pa ustao, prošetao, užinao…

Na marginama bitnih vesti koje nam je doneo utorak, saznajemo da je još jedna mala, ali perspektivna kompanija započela svoj put na okrutnom tržištu energetike. Google energy. Upamtite to ime. I štedite struju. Ugasite svetlo, baš kao što sam i ja uradio pre spavanja. Malo kasnije sam legao, bio je već počeo 13. januar. Sreda.

Tog jutra, bolje da nisam ni ustajao iz kreveta. Da sam znao koliko teških stvari ću saznati – prespavao bih ga. Kao grom me pogodila vest: Mauritanija priznala Kosovo. Šta reći!? Pa zar i Mauritanija?! A bili smo kao nokat i meso! Nešto kasnije, bi mi malo lakše kad sam čuo da je Džoni, dobio “Nagradu za buduće filmove“. Šta god to značilo. Tek Kusturica Emir ne ostade dužan Depu Džoniju, kao svaki dobar srpski domaćin.

Iste te srede, iz dalekog Haga, javio nam se još jedan srpski domaćin, čistog srpskog prezimena Šešelj. Da, da, dr Vojislav je, od nepostojećeg Haškog tribunala tražio, da mu izda nepostojeću dozvolu, da se na vreme vrati u, nepostojeći, politički život Srbije. Jel vam Nešto smeta u ovoj rečenici? Ne? Ni meni.

Nego, razgoropadili se ovi iz, nepostojeće, države K. čim su čuli da ih je Mauritanija priznala. I poslali svoju nepostojeću policiju da prekine nepostojeću posetu našeg ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića. I oni ga prekinuli. U poseti, naravno. Zbog tog diplomatskog incidenta, premijer Mirko urgentno je pozvao na kafu (slađu!) ambasadore Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije i SAD kako bi im izrazio protest i rekao da mogu da zaborave na njegovu, na daleko čuvenu, tursku (slađu!) ako se ovakve stvari na Kosovu budu ponavljale. Ne znam šta su mu odgovorili.

I to je bila nepoznanica sa kojom sam morao da dočekam taj 14. januar.

Kako bilo, ni Mali Boris nije ostao dužan ovima sa K. Rekao je da neće da se igra s njima, ama uopšte. Pripretio je Ivu Josipoviću da neće doći na njegovo ustoličenje, bude li se drznuo da na isto pozove i nepostojećeg predsednika, nepostojeće države K. – Sejdiju Fatmira. Ivo mu još nije konkretno odgovorio.

Kažu da je zdravlje najveće bogatstvo, zato se Boki na vreme vakcinisao (Nije mi javljeno da li je Ivo cjepljen!) i tako postao jedan od nas 125000 vakcinisanih do 14.01.2010. Već nešto kasnije Milosavljević dr Tomica kaže da je dobar potez Vlade to što je obustavljena dalja nabavka vakcina. U prevodu, ni ovih 857000 koliko smo do sad pazarili pojma nemamo kad će i dal’ će da se potroši. Ja sam primio vakcinu. Reko’, ako će Boris – onda ću i ja. Da mirno odem na spavanje tog 14. januara 2010. i nadam se da ću dočekati i onaj 2011. Volim poklone. Šta ću.

Baš me briga što nisu svi poslanici hteli da prime vakcinu. Lako je njima. Njihova plata od januara više nije umanjena za onaj “solidarni porez” što znači da će “kad bude plata” imati nekih 10000 dinara više (po doduše nešto većem kursu!) za citrusno voće, banane i ostale stvari kojima mogu da brane svoj imunitet. Ja sam se odlučio za vakcinu. Kao i Predsednik. Ni on ni ja nemamo nepokretnosti u vlasništvu. Eto još jedne sličnosti! Tako je počeo i ovaj petak, 15. januar. Saznao sam još nekoliko zanimljivih vesti i odlučio da ih podelim sa vama.

Da ne mislite da je zbog rođendana Malog Borisa neko zaboravio na gosta Džonija. Ne. On je dobro. Inače, ako koga zanima, impresioniran je Drvengradom. Čujem da je tamo sve u tradicionalnom stilu. Čak i grejanje. Što možda nije loša ideja i za ostatak Srbije, obzirom da je još jedna vest da je zbog dugova grejanje pred gašenjem. Da, da. U 15 toplana u Srbiji su već blokirani računi. A ako se ne dogovore sa NIS-om, za nekoliko dana ništa od grejanja. Ako mislite da Vlada Putin neće da nam zavrne ventil – pitajte Ukrajince.

Ej, bez kukanja. Dosta. Nije nama najgore. Ovo mislim ozbiljno. Na Haitiju je poginulo skoro 50000 ljudi. I naša Vlada pomaže. Što je dobro. A vi, ako nemate grejanje, pod ćebe. Nije vama najteže.

Teško je i ljudima u EPS-u. I oni štrajkuju. Traže ljudi veće plate. Kad mogu poslanicima da vrate onih “solidarnih” 10000 što ne može EPS da uzme koji dinar? Ko pita MMF? U nadi da će Mirko “Slađa!” Cvetković pronaći neki kompromis između EPS-a i MMF-a, kako pored grejanja nebismo ostali i bez struje, ovde bih želeo da vam prenesem mišljenje profesora Varagića, na ovu temu. Slažem se sa Vama, Profesore.

Ovog 15. januara, trebalo bi da saznamo i sa koliko će evra kompanija Telenor pomoći ovogodišnji budžet Srbije, čim otvorimo ponudu za otkup licence drugog operatera fiksne telefonije. O istom trošku saznaćemo da li ćemo imati rezervnu varijantu za telefoniranje, ako Telekom Srbije (Jeste, to su oni što su do sad imali monopol na fiksnu!) počne da štrajkuje! Rekli su  da će državne institucije osetiti taj štrajk i da neće imati telefona. Iskreno se nadam da će Borisu da ostave uključen makar kućni broj telefona – ako mu već isključe ovaj u kancelariji. Da mogu, kad prođe ova današnja gužva oko rođendana, da ga okrenem da mu lično čestitam rođendan.

I eto. To bi bila ova radna nedelja. Bar do 09.50h. Po pančevačkom vremenu. Ostale vesti do večeras – bolje da ne komentarišem. Ipak je danas nekome rođendan!

Čujemo se, Borise! Čim Telekom proradi!

Tagovi: Boris, EPS, Grip, Predsednik, Rođendan, Telekom, Telekom Srbije, Telenor, Vesti

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

Sneg duva – vetar do kolena!

Napisao Rain_Man | 15. December 2009. | Kategorija: White night... | Do sada 3 komentara

Dobro bre! Zašto!?

Ja stvarno volim sneg. Spominjao sam to već. Volim kad je belo. Čisto, mirno i tiho. Ali, što nije u redu – nije u redu. Dakle, ove godine smo, baš ko za baksuz, a na opštu radost ’svinjskog gripa’ imali proleće u decembru. Naravno, mnogi će reći da to nije dobro. Nije “stis’la” zima kako treba i “nema šta da pobije boleštine”! Slažem se. Al opet, dok smo hvatali ono malo sunca što je greškom zalutalo u naše krajeve kad mu vreme nije, da li je nekom palo na pamet da će zima, ipak da dođe?

O čemu je ovde reč? Evo o čemu. Ustanem jutros ranije, spremam se za posao i računam potrebno vreme da očistim auto i krenem na vreme (…računam  WC nije daleko, kad kreneš na vreme!) jer znam da od juče pada sneg. Video sam svojim očima. I reko, dobro, očistim auto, imam sreće jer kolima treba da prođem kroz “glavne” ulice u Pančevu. Tuda ide i gradski pevoz. Te su sigurno očišćene, rekoh sebi. Avaj. Već ispred zgrade me sačeka dobrih petnaestak santimetara snega. Ne dam se deprimirati, znam da ne živim baš u centru, znam 100% da je glavna ulica, nekada davno JNA, u Pančevu očišćena. Opet, avaj! Već drugi put od jutros. Sad očekujete da vam kažem kako sam usput sreo kamion JKP “Vojvodina put”, onaj jedan što čisti sneg i onaj drugi što posipa so. Ne, nisam ih sreo. Nije sve tako crno, sreo sam ih prolazeći pored Doma zdravlja, kako čiste, pazi sad, trotoar! E, tu mi je laknulo, kad mi imamo slobodnih radnika da čiste trotoar, o glavnim ulicama ne moram da brinem.

Opet se nešto pitam, jel to samo meni deluje da nas je opet iznenadio onaj (Pu! Majku mu!) stari dobri sneg – u sred decembra? Uvek su me oduševljavali izgovori koje počnemo da dobijamo svaki put kad se to desi. Kako imam prilike da deo svog vremena provedem na Radio Pančevu, imam priliku da iz istog tog JKP “Vojvodina puta” (Da, to su oni čije kamione nisam sreo!) čujem izjavu kako je “sve pod kontrolom” jer su posuli so. Jel? A to što je na putu i dalje sad već petnaest, dvadeset centimetara snega? To što ljudi otprilike nabadaju gde je put? Sve je pod kontrolom? Drugari, jel bio neko po burek od jutros? Jel video neko o čemu priča? Jel ovo neka novogodišnja šala ili neko, opet, ne radi svoj posao?

Opet sneg u decembru. Pa zar nam nije dovoljna ova kriza? Zar već ovaj “praseći” grip nije prevršio svaku meru? Sad još moramo da se borimo i sa snegom?! I to baš sad kad smo na domak čuvenog 19.12.09. Baš sad kad treba da krenemo punom parom ka Evropi?! Ne, ovo neko nama, sigurno, namerno radi. Baš kad smo spremili kofere i pasoše za EU “oni” nam namerno “bace” sneg i zaveju nam puteve. A znaju koliko nam to teško pada! U sred decembra! I sad, ako hoćemo u Evropu moramo prvo puteve da očistimo?! Talijani, Talijani, ‘bem vam mater madžarsku!

E, da, kad smo kod pasoša, od jutros je ispred SUP-a Pančevo billo maskimalno 20 ljudi. Svi uspeli da se smeste ispod one malene nadstrešnice. I čekaju. Al, to je dobra vest. To znači da su svi ostali, sem mene, već uzeli novi biometrijski pasoš i samo čekaju! Mislite da niko od jutros nije došao na miran skup ispred SUP-a zbog snega?! Nemoguće. Ne. Pa znate da je sve pod kontrolom. Trotoar je očišćen! Evropo, evo nas. Trotoarom.

Nije nas iznenadio sneg u decembru. Iznenadili smo mi njega! I on je očekivao da ćemo ga mi čistiti – ali ne. Ovo je nova taktika. Sve je pod kontrolom. Videćete. U martu. Aprilu. Recimo.

Tagovi: decembar, putevi, sneg, Zima

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter

Mere i odmeravanja…

Napisao Rain_Man | 8. December 2009. | Kategorija: Down under... | Do sada 0 komentara

Jedini čovek koji se ponaša razumno je moj šnajder. On mi svaki put uzima meru iznova, dok svi ostali uvek primenjuju mere od ranije.

Džordž Bernard Šo

Ne sudi i ne mjeri drugima, jer kojim sudom sudiš i kojom mjerom mjeriš – biće ti suđeno.

Biblija, Novi zavet

Neki od vas već su pročitali ovaj tekst. Ipak, učinilo mi se da je za mene ponovo postao aktuelan, pa ću ga kopirati, izmeniti i dopisati… Onako kako smatram da treba. U ostalom, moj je. Imam pravo da ispravim sve greške.

Kako bi bilo lepo da, po nekad, za neke od onih koje smo voleli, za neke od onih koje volimo, za neke koje bi želeli da volimo, prosto uzmemo meru… i zamrznemo se.

Koliko bih se sigurnije osećao kada bih znao ‘meru’ usana koje mi dišu u vrat. Meru dubine očiju, meru količine parfema… Meru iskrenosti. Meru poverenja. Meru ljubavi, meru blizine. Meru otvorenosti. Meru dužine ćutanja… Broj plišanih igračaka. Taj broj je uvek nekako tri. Ali ne znam zašto. Treba izmeriti i nivo licemerja, nivo tišine, nivo patetike – one koju smo spremni da trpimo i one koju sami stvaramo.

Kako bih voleo da znam konačnu meru, konačnu granicu, crtu ispod koje nisam spreman da idem da saznam šta je iza tih očiju u koje gledam. Voleo bih da znam meru istine u onome što slušam i meru osmeha, koji umem da zamislim. Treba mi i konačna mera onoga što sam spreman da istrpim, samo zato što umem da volim. Ili je ispravno reći, zato što moram da volim? Značilo bi mi kada bih znao i koja je mera samoće koju sam spreman da podnesem. Možda bih tada svhvatio koliko sam jak… ili slab.

Ali, mere reklo bi se nikada nisu iste. Jer, nismo se zamrzli? Nekad poželim da jesmo. I da me ništa ne pitaš. Prosto nastaviš tamo gde smo stali. Ali, moram da merim prema novim merama…Tako mi je rečeno. Stare valjda nisu bile dovoljno dobre…?

Zašto je toliko teško prihvatiti stare dobre mere? One koje su valjale u jednom momentu. Zašto, uvek, mora drugačije? Ili se to samo meni dešava. Ne verujem. Zašto je uvek lakše živeti u strahu od razočarenja, nego prihvatiti izazov poverenja i oslonca? Zašto se svi toliko plašimo pada, ako smo već naučili da iznova ustajemo?

“Dakle, ona je mesto gde grešne misli odlaze da umru…”

Da, tebi govorim.

Ovo je bila poslednja rečenica, moja poslednja izjava, u ovom starom tekstu. Pisanom po starim merama. Po starim osećajima i vrednostima. Nisam znao gde si. Nisam znao kako se zoveš. Da li je sada lakše? Videćemo. Vreme će kao i uvek to sigurno pokazati. Prija mi tišina, ako na kraju te tišine postoji neko. To je već odavno jasno. Lakše mi je kada imam s kim ćutati.

Da, i dalje tebi govorim. Čućeš, ali da li ćeš želeti da upamtiš? Da li će vredeti što čuješ? Videćemo. Vreme će pokazati. Svo ono vreme koje nam jeste dato. Njega smo do sada imali, na njega jedino nismo obraćali pažnju.

Koliko ćutanja traje jedna godina?

Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta će mi mladost tesko pasti.
A bit’ će ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno…

Pročitaj više... Pošalji link na: Facebook Twitter